Беренгер Рамон II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
На месту грофа Барселоне наследио је оца и до 1082. године владао заједно са братом [[Рамона Беренгера II|Рамоном Беренгером II el Cap d'Estopes]].
 
Приморска [[Каталонија]] је претстављала један од економски најнапреднијих делова Шпаније. У Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених [[кмет]]овских обавеза, сносе и низ других, такозваних ''рђавих обичаја'' (malos usos). [[Сениор]] би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У ''рђаве обичаје'' спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. [[Феудализам|Феудалци]] су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт [[Феудалцифеудализам|феудалаца]], међу којима су се разликовали крупни — ''рикос омбрес'', средњи и ситни — ''хидалго''. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег.
 
Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са [[Италија|Италијом]] и Јужном [[Француска|Француском]]. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало [[Барселона|Барселони]]. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и [[занатство]]. Ту се развила [[металургија]] и производња коже, [[бродоградња]] и сл. [[Поморско право]], разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=311}}.