Prevodilački pokret — разлика између измена

'''Prevodilački pokret''' је pokret prevođenja naučnih knjiga. Nastao je u IX veku.<ref>{{cite web|last=Halilović|first=Tehran|title=Značaj tradicije u islamskim naukama s osvrtom na ideje ajatolaha Dževadija Amolija|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2334-6396/2015/2334-63961501001H.pdf|publisher=Tehran Halilović}}</ref> <ref>{{cite web|last=Halilović|first=Tehran|title=Originalnost islamske filozofije|url=http://www.centarkom.rs/wp-content/uploads/2013/01/Originalnost-islamske-filozofije.pdf|publisher=Tehran Halilović}}</ref>. Osnivanjem ''Kuće mudrosti (Bajt al-hikma)'' u Bagdadu[[Bagdad]]u, [[Ел-Мамун|kalif Ma’mun]] je podržao već nastali pokret prevođenja naučnih knjiga sa drugih jezika na [[arapski jezik|arapski]]. ''Kuća mudrosti'' je bila centralna institucija Prevodilačkog pokreta.

Početkom IX veka [[abasidi|abasidski]] [[halifat|kalif]] Ma'mun (786—833[[786]]—[[833]]) zvanično je utemeljio praksu prevođenja strane literature na [[arapski jezik]], iako je ta tradicija postojala još od vremena njegovih predaka. Prvi prevodi na arapski jezik sačinjeni su za vreme [[Ел Мансур|Mansura]] (714—775[[714]]—[[775]]), drugog abasidskog kalifa, i to iz oblasti [[medicina|medicine]], [[matematika|matematike]] i [[astronomija|astronomije]]. [[Ibn Haldun]] (1332—1406[[1332]]—[[1406]]), čuveni muslimanski mislilac koji je utemeljio [[društvene nauke]] u [[islam]]skom svetu, prenosi da je „kalif Mansur poslao svog izaslanika kod [[vizantija|vizantijskog]] cara po prevedene naučne knjige. Izaslanik se vratio sa [[Euklid]]ovim knjigama i sa još nekim o [[prirodne nauke|prirodnim naukama]]. Muslimanski istraživači su pročitali te knjige, te su dobili želju da dođu i do druge literature iz te naučne baštine.”<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Tehran Halilović, SeidT., Halilović, MuamerS. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, Beograd, 2014.</ref>

Zbog koristi koju je imalo za političku stabilnost ili iz nekog drugog razloga, kao što je naučno interesovanje o kojem govori [[Ibn Haldun]], prevođenje stranih spisa na arapski jezik uzelo je većeg maha nakon Mansura, za vreme čuvenog abasidskog kalifa [[Харун ел Рашид|Haruna Rašida]] (763—809[[763]]—[[809]]). Naučni napredak se tada izuzetno jasno osećao, i otuda mnogi istoričari upravo Harunu Rašidu pripisuju osnivanje ''Kuće mudrosti''. S obzirom na to da se za vreme Ma'muna beleže uočljiva naučna produktivnost brojnih prevodilaca i konstantan porast broja knjiga koje su pristizale iz drugih zemalja, ili koje su prevođene, neće biti čudno ako prosudimo da je ''Kuća mudrosti'' doživela puni procvat upravo pod Ma'munovim kalifatom.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>

[[Egipat]]ski književnik Ibn Nabata (1287—1366[[1287]]—[[1366]]) iznosi zanimljive detalje o tome kako su prikupljane knjige iz različitih zemalja sveta, a što nam pokazuje na koji način je Ma'mun podržavao razvoj znanja u tom vremenu. Primera radi, predstavljajući Sahla ibn Haruna, Ma'munovog bibliotekara koji je dobio taj položaj zahvaljujući svojoj mudrosti i rečitosti, Ibn Nabata spominje čitavu biblioteku filozofskih spisa iz [[Kipar|Kipra]] koju je Ma'mun preuzeo nakon što je sklopio primirje sa tamošnjim vladarom. „Vladaru tog ostrva Ma'mun je poslao zahtev da dobije knjige iz biblioteke starogrčkih spisa čiji sadržaj do tada niko od Kiprana nije mogao da odgonetne. Vladar ostrva je okupio svoje savetnike i tražio njihovo mišljenje o tome da knjige isporuči Ma'munu. Svi sem jednog episkopa usprotivili su se tome da se biblioteka prenese, a episkop je rekao: 'Požurite sa odnošenjem biblioteke Ma'munu! Jer, u koje god religiozno društvo da su ušle, ove racionalne nauke su ga iskvarile i razjedinile njegove naučnike.' Tako je vladar ostrva poslao biblioteku. Ma'mun se bejaše mnogo obradovao knjigama, te naredi da ih prevede, a Sahle ibn Haruna imenova za bibliotekara.”<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>

[[Vil Djurant]] (1885—1981[[1885]]—[[1981]]), autor čuvene ''Istorije civilizacije'', detaljno opisuje kako je Ma'mun 830. godine „u Bagdadu osnovao ''Kuću mudrosti (Bejt al-hikma)'' kao naučnu akademiju, [[opservatorija|opservatoriju]] i javnu biblioteku, potrošivši 200.000 dinara<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>. Ovaj slavni istoričar nastavlja da je Ma'mun u toj instituciji uposlio grupu prevodilaca, koje je plaćao iz državne blagajne. Djurant ističe da je „Ma'mun ugrozio državnu blagajnu plativši Hunaina zlatom čija je težina bila ravna težini knjiga koje je preveo.”<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>

Verovatno najobuhvatniji i najreferentniji bibliografski pregled o Prevodilačkom pokretu sačinio je Ibn Nadim (umro [[995]]. ili [[998]].). On je 988 završio pisanje knjige ''al-Fihrist (Sadržaj)'', enciklopedijskog dela koje sadrži dragocene podatke o ondašnjim brojnim naslovima knjiga iz različitih naučnih oblasti. Ibn Nadim posebnu pažnju posvećuje prevodilačkim aktivnostima i daje veoma pouzdan prikaz celokupne naučne baštine tog vremena.

S obzirom na autentičnost prevoda sa [[starogrčki jezik|starogrčkog]] i na odlučnost prevodilaca da se očuva izvorna intelektualna baština u toku Prevodilačkog pokreta, ne možemo prihvatiti tvrdnju nekih istoričara [[filozofija|filozofije]] koji kritikuju originalnost starogrčke filozofije prevedene na arapski jezik. Samo 20 [[Aristotel]]ovih knjiga prevedeno je 88 puta i to od strane 23 prevodioca, što ukazuje na izuzetnu ozbiljnost naučnog pristupa prevođenju knjiga u to doba. Dakle, u proseku, priređeno je više od četiri prevoda svake aristotelove[[Aristotel]]ove knjige, a naravno, svaki od tih prevoda, koje je upoređivan sa prethodnim, bivao je svršenijisavršeniji... Prevodilac Aristotelovog dela ''Retorika'' u jednoj belešci u svom prevodu piše: „Ovaj tekst sam prepisao iz arapskog prevoda i gde god bih posumnjao u autentičnost prevoda, uporedio bih ga sa [[sirijački jezik|sirijačkim]] originalom, koji je tačan, i uneo bih ispravke u njega.”<ref name="Kratka istorija islamske filozofije"/>

* Halilović, TehranT., Halilović Seid, S. i Halilović, MuamerM. (2014)., ''Kratka istorija islamske filozofije''., Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. Beograd9—13.

* Velajati, Ali Akbar Velajati (2016)., ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'', (Preveo s persijskog drpreveo Muamer Halilović)., Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”., Beograd (стрstr. 131-161131—161.)