Западне покрајине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
без извора |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
Територија уступљена Србији обухватала је делове тадашњих бугарских округа: Ћустендилског (660,8 -{km²}-), половина Царибродског (417,9 -{km²}-), Трнског (277,9 -{km²}-), Кулског (171,9 -{km²}-) и Видинског (16,7 -{km²}-).
== Историја ==
Ови крајеви су били део средњовековне бугарске и византијске, као и српске државе.
Године [[1189]]. [[Стефан Немања]] ослобађа ову област од [[Византија|Византије]], која већ следеће године бива враћена под византијско окриље. Године [[1195]]. ове области од Византије осваја бугарски владар [[Јован Асен]]. Педесет година након тога, простор Западних покрајина осваја византијски цар [[Јован III Дука Ватац]] [[1246]]. године, и византијска власт врши управу над њима све до [[1282]]. године, када [[краљ Милутин]] ослобађа [[Велбужд]] и огромне делове данашње [[Македонија|Македоније]].
Српска власт се над овим територијама задржава 113 година, све до [[1395]]. када смрћу српског деспота [[Константин Драгаш Дејановић|Константина Дејановића]] његова област са средиштем у [[Велбужд|Велбужду]] пада под турску власт. Власт над [[Знепоље|Знепољем]] ([[Димитровград]] и [[Клисура (Сурдулица)|Клисура]] у Републици Србији и [[Трн (град)|Трн]] у Републици Бугарској) обнавља српски [[деспот Стефан Лазаревић]] [[1413]]. године, да би касније исто потпало поново под Турке, уз повремена српска ослобађања.
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] становништво [[Знепоље|Знепоља]] и [[Крајишта|Крајишта]] се под вођством [[Хајдук Апостол|Хајдук Апостола]] и других локалних устаничких вођа дизало на буну против Турака. Касније се у периоду од [[1833]]. до [[1850]]. десило неколико устанака који су обухватали целу ову област и имале изразито српски карактер, од којих је у нашој историографији озбиљније проучена једино [[Нишка буна]].
Током [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турских ратова]] српска војска и локални добровољачки одреди на челу са [[Сима Соколовић|Симом Соколовићем]] су, осим Западних покрајина, ослободили и велике делове данашње бугарске државе. И поред тога што је становништво овихових крајева својим бројним молбама и народним представницима исказало недвосмислену жељу за прикључење својих крајева [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]], на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] су ове области припале новоствореној [[Кнежевина Бугарска|бугарској кнежевини]]. Територије око [[Општина Босилеград|Босилеграда]] српска војска већ [[1878]]. препушта руско-бугарским властима, док се [[Општина Босилеград|области око Димитровграда]], [[Трн (град)|Трна]] и [[Брезник|Бресника]] и других суседних област задржавају као део српске државе све до [[1879]].
Ове области биле су део [[Бугарска|Бугарске]] наредних четрдесет година, када се [[Нејски мировни уговор|Нејским уговором]] поново враћају у окриље српске државе.
== Демографија ==
| |||