Парагвајски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
На почетку сукоба, [[1865]], Парагвајске су снаге напредовале на сјевер у бразилску провинцију [[Мато Гросо|Мату Гросу]] и јужно у провинцију [[Рио Гранде до Сул|Рио Гранди ду Сул]]. Логистички проблеми и гомилање савезничких снага, које су ускоро надбројале парагвајске у омјеру од десет према један, присилили су Парагвајце да се повуку иза својих граница. У јуну [[1865]]. бразилска морнарица је потукла парагвајску флоту на ријеци [[Парана (река)|Парана]], близу Аргентинског града Коријентеса; до јануара 1866, савезници су блокирали све ријеке према Парагвају. У априлу Митре је повео савезничку инвазију у југозападни Парагвај, али је двије године спречаван у напредовању. Вођене су жестоке битке; најзнаменитија, у којој је Парагвај (под вођством храброг генерала Хосе Едувихиса Дијаза) код Курупаитија (''Curupayty'') у септембру 1866 извојевао побједу, која је зауставила сваку даљу савезничку офанзиву на годину дана. Обје стране су у кампањи претрпјеле тешке губитке.
У јануару [[1868]], Митре је замјењен на позицији главног заповједника бразилским маркизом (касније војводом) де Кашиас. У фебруару бразилска оклопна пловила су пробила парагвајску линију одбране код
Парагвајци су били фанатички одани Лопезу и ратном напору, што је резултовало њиховом борбом до крајњих граница. Рат је потпуно уништио Парагвај; његово предратно становништво од отприлике 600.000 се до 1871 смањило на око 221.000 од чега само око 28.000 мушкараца. Током сукоба Парагвајци нису патили само због рата него и због неисхрањености, болести и Лопезове диктатуре под којом су бројни мучени и убијени. Аргентина и Бразил су анектирали око 140.000 km² парагвајске територије, Аргентина је узела велики дио регије Мисионес и дио [[Чако|Чака]] између ријека ''Бермехо'' и ''Пилкомајо''; Бразил је за освојену територију повећао своју провинцију Мато Гросо. Обје су земље захтјевале велику одштету (која никад није плаћена) и окупирале Парагвај до [[1876]].
|