Kušjar ibn Laban — разлика између измена

'''Abul Hasan Kušjar ibn LabannLaban ibn Bašahri Gilani''' (971–1029), takođe poznat i kao '''Kušjar Gilani''' ([[Персијски језик|persijski:]] کوشیار گیلانی‎), bio je [[Персија|persijski]] [[Математичар|matematičar]], [[geografija Evrope|geograf]] i [[Астроном|astronom]] rodom iz [[Покрајина Гилан|Gilana]] na južnoj obali [[Каспијско језеро|Kaspijskog mora]] (današnji [[Иран|Iran]]).

Uglavnom se bavio [[Тригонометрија|trigonometrijom]] te naslanjao na rad svog prethodnika [[Abul-Vafa Muhamed ibn Muhamed Buzđani|Abul Vefe]], čije je metode iskoristio za svoj ''zidž'' ili zbirku astronomskih tablica. Napisao je knjigu o [[astrologija|astrologiji]] i [[aritmetika|aritmetički]] traktat pod naslovom ''Principi hinduskog brojanja'' (Kitab fi usul hisab al-hind), čiji je originalni primerak danas sačuvan i predstavlja jedan od najstarijih tekstova koji su koristili [[Арапски бројеви|arapske brojke]]. On je takođe znatno doprineo konačnom formiranju sinusne teoreme. [[Ел Бируни|Biruni]] tvrdi da je Kušjar u [[arapski jezik|arapskom jeziku]] odabrao termin ''aš-šakl al-mugni'' da bi označio tu teoremu.<ref>Velajati, Ali Akbar (2016), ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'', preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 226.</ref> Učenik mu je bio Ahmad Nasavi.