Парагвајски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
На почетку сукоба, [[1865]], Парагвајске су снаге напредовале на сјевер у бразилску провинцију [[Мато Гросо|Мату Гросу]] и јужно у провинцију [[Рио Гранде до Сул|Рио Гранди ду Сул]]. Логистички проблеми и гомилање савезничких снага, које су ускоро надбројале парагвајске у омјеру од десет према један, присилили су Парагвајце да се повуку иза својих граница. У јуну [[1865]]. бразилска морнарица је потукла парагвајску флоту на ријеци [[Парана (река)|Парана]], близу Аргентинског града Коријентеса; до јануара 1866, савезници су блокирали све ријеке према Парагвају. У априлу Митре је повео савезничку инвазију у југозападни Парагвај, али је двије године спречаван у напредовању. Вођене су жестоке битке; најзнаменитија, у којој је Парагвај (под вођством храброг генерала Хосе Едувихиса Дијаза) код Курупаитија (''Curupayty'') у септембру 1866 извојевао побједу, која је зауставила сваку даљу савезничку офанзиву на годину дана. Обје стране су у кампањи претрпјеле тешке губитке.
У јануару [[1868]], Митре је замјењен на позицији главног заповједника бразилским маркизом (касније војводом) де Кашиас. У фебруару бразилска оклопна пловила су пробила парагвајску линију одбране код ријечне тврђаве Умаита (''Humaitá''), близу ушћа ријека Парана и Парагвај, и продужиле да бомбардују главни град, [[Асунсион]]. У кампањи Ломас Валентинас у децембру, парагвајска војска је уништена. Непријатељ улази у Асунсион 5. јануара 1869. Лопез се са преосталом војском повукао на сјевер гдје је водио герилски рат све док није убијен [[1. март]]а [[1870]] на локацији Серо Кора (Cerro Cora). Током сукоба је било неколико покушаја да се дође до мирног решења, међутим савезници (нарочито Бразил) жељели су потпуну елиминацију Парагваја као регионалне силе. Истакнути Парагвајски генерали Бернардино Кабаљеро (Bernardino Caballero) и Франциско Исидоро Рескин (Francisco Isidoro Resquin) су преживјели рат, као и Лопезова супруга Елиза Линч (Eliza Lynch).
Парагвајци су били фанатички одани Лопезу и ратном напору, што је резултовало њиховом борбом до крајњих граница. Рат је потпуно уништио Парагвај; његово предратно становништво од отприлике 600.000 се до 1871 смањило на око 221.000 од чега само око 28.000 мушкараца. Током сукоба Парагвајци нису патили само због рата него и због неисхрањености, болести и Лопезове диктатуре под којом су бројни мучени и убијени. Аргентина и Бразил су анектирали око 140.000 km² парагвајске територије, Аргентина је узела велики дио регије Мисионес и дио [[Чако|Чака]] између ријека ''Бермехо'' и ''Пилкомајо''; Бразил је за освојену територију повећао своју провинцију Мато Гросо. Обје су земље захтјевале велику одштету (која никад није плаћена) и окупирале Парагвај до [[1876]].
| |||