Младен Стојановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 182:
У селу [[Горњи Орловци|Горњи]] и [[Доњи Орловци]], код [[Приједор]]а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#25. јул|25. јула 1941.]] одржано је партијско савјетовање, на коме су припреме за устанак ушле у завршну фазу. Савјетовањем је руководио [[Ђуро Пуцар Стари]], секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску Крајину и он је повјереницима за Приједор, [[Нови Град (град)|Босански Нови]] и [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]] пренио директиву [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] за дизање устанка и разрадио план првих акција. На крају савјетовања су именовани срески војни штабови, а формиран је и регионални штаб за читаву Козару, на чије су чело именовани Младен Стојановић и [[Осман Карабеговић]].{{sfn|Башић|1969|pp=17—20}}
 
Након савјетовања, Младен и Осман су свој Штаб смјестили у засеоку Бановићи, коду селаселу [[МалоВелико Паланчиште]]. Одатле су одржавали везу са свим околним мјестима. Убрзо је био извршен и напад на општину у [[Велико Паланчиште|Великом Паланчишту]] и ослобођени затворени таоци. Устаничке снаге на Козари биле су слабо наоружане, па је само дио бораца имао оружје, док су остали устаници у напад ишли „наоружани” — рогуљама, сјекирама и др. Први успјеси устаника на Козари брзо су се прочули по цијелој [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]].{{sfn|Башић|1969|pp=17—20}}
 
У селу [[Марини (Приједор)|Маринима]], код Приједора, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#3. август|3. августа 1941.]] године одржан је велики народни збор, коме су присуствовали и борци са приједорског сектора. На збору су говорили Младен и Осман и народу објашњавали циљеве и политику [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) и посебно наглашавали значај [[Братство и јединство|братства и јединства]]. Потом је Младен обишао село [[Горња Драготиња|Горњу Драготињу]]. Људи су му бескрајно вјеровали, цијенили га и поштовали, масовно су се одазивали његовом позиву и без оклијевања прихватали линију Народноослободилачког покрета. Сви догађаји који су се одвијали под Козаром, никако се не могу одвојити од Младеновог имена.{{sfn|Башић|1969|pp=31—35}}