Рефрактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 8:
== Историјат ==
[[Датотека:Percival Lowell observing Venus from the Lowell Observatory in 1914.jpg|250п|мини|лево|У Ловел (Lowell) опсерваторији [[1914]]. године, Персивал Ловел посматра [[Венера|Венеру]] са рефрактора пречника 61 cm.]]
Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[durbin|дурбина]] [[
[[Оптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] је [[1611]]. године конструисао [[durbin|дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] и [[Индекс каталог|IC]] област.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд. {{page|year=|isbn=978-86-17-16947-1|pages=20-21}}</ref>
|