Танкред Галилејски — разлика између измена

Танкред је био један од ретких вођа који византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију]] нису предали заклетву пред полазак у крсташку земљу. Ипак, након [[опсада Никеје (1097)|победе код Никеје]] није могао да избегне давање заклетве, тако да је једини крсташки вођа који је није дао био [[Ремон IV Тулуски|Ремон од Сен Жила]]. Учествовао је и у [[Битка код Дорилеја|бици код Дорилеја]]. Желећи да освоји неку територију за себе, Танкред се приликом марша за [[Антиохија|Антиохију]] одвојио од главнине крсташке војске и кренуо за [[Тарс]]ус (14. септембра 1097. године). Истога дана се од војске одвојио и [[Балдуин I Јерусалимски|Балдуин Јерусалимски]] који је кренуо за [[Едеса (Месопотамија)|Едесу]]. Пошто је имао мање људи, Танкред први стиже у Тарсус. Таман када је успео да приволи мали турски гарнизон да се преда, са војском стиже Балдуин и истерује га из града након жестоке свађе. Танкред одлази у Адану и Мамистри. Исту ноћ, пред Тарсус стиже око 300 Танкредових витезова које Балдуин није пустио у град, тако да су морали подићи логор на отвореном пољу, где су били изненађени од једне турске армије и сви до једног посечени.