Светлост (оптика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 676:
[[Датотека:ФРЕНЕЛОВЕ ЗОНЕ.png|thumb|Слика 31: ФРЕНЕЛОВЕ ЗОНЕ]] Дифракциони прорачун у оквиру Хајгенс-Френелове замисли је заснован на појму тзв. Френелових зона, или зона полупериода. Ове зоне на површини таласног фронта одређене су пресеком концентричних сфера са средиштем у тачки посматрања и раздвојене за половину таласне дужине светлости (λ/2) са таласним фронтом. Другим речима, ширина Френелове зоне је размак између две тачке на површини таласног фронта за које је разлика у удаљености од тачке посматрања једнака λ/2, почевши од средишње тачке таласног фронта. Френелове зоне такође на сликовит начин показују на који начин се светлосни таласи збирају у дифракционо поље и стварају дифракциону слику.
Површине Френелових зона су практично једнаке, а таласни допринос две суседне зоне у тачки на оси ('''P''', слика десно) је, због полупериода, супротног знака, јер су две половине периода као слике у огледалу, где свака тачка у једној половини има тачку супротног знака у другој (мали оквир на слици
: <math>E_P~E_0/2=\frac{A}{r_0+r} \lambda exp{-i[\omega t - k(r_0+r)- \pi /2 ]}</math> ........ (57)
Ред 736:
Строго говорећи, услов за применљивост Фраунхоферовог интеграла је да је удаљеност равни посматрања, '''z<sub>p</sub>''', много већа од πd<sup>2</sup>/λ. У пракси, удаљеност једнака D<sup>2</sup>/λ, где је '''D''' пречник отвора, D=2d, за коју је фазна грешка интеграла π/4 (или λ/8 у јединицама таласне дужине) се сматра прихватлљивом, јер узрокује само 5% нижи [[Стрел рацио]] у односу на Стрел рацио светлосног снопа са жижом у тој тачки, и сразмерно малу промену у расспореду распона поља (за Френелову дифракцију, ова даљина се приближно поклапа са <math>z_p=\sqrt[3]{kd^4} /2</math>.
За Фраунхоферову дифракцију важи да је комплексни распон таласа у тачки поља иза отвора сразмеран Фуријеовој трансформацији распона у отвору. То значи да је облик распореда јачине поља исти, и само се мења у величини, сразмерно удаљености. У случајз Френелове дифракције, комплексни распон у тачки поља је [[Фуријеова оптика|Фуријеова трансформација]] облика распона у отвору измењена присуством квадратног "дефокус" чиниоца, и у зависности од његове величине. Како овај чинилац постаје занемарљив на већим удаљеностима, распон поља се приближава Фуријеовој трансформацији распона у отвору, тј. дифракциона слика у Фреснеловом домену постаје сличнија дифракционој слици у Фраунхоферовом домену.
[[Датотека:ФРАУНХОФЕРОВА ДИФРАКЦИЈА.png|thumb|Слика 38: ФРАУНХОФЕРОВА ДИФРАКЦИЈА]] На слици десно су примери Фраунхоферове дифракције за неколико различитих облика. Примери Фреснелове дифракције дати су раније. Дифракциона слика иза прореза је приказана у величини упоредној са осталима који (лево), и смањена око два и по пута, да би се видела у целости. За разлику од слике иза прореза у Френеловом домену, у Фраунхоферовом је слика издужена у правцу који је под правим углом у односу на орјентацију самог прореза - последица разлике у начину на који се таласи збирају.
Ред 749:
Оптичка слика је често намењена непосредном посматрању. Зато је начин на који светлост делује на [[људско око]] и [[мозак]] важан и неизбежан део оптике као науке. Две основне области у овом погледу су осетљивост ока на јачину светлости (енг. ''eye intensity response'') и спектрална осетљивост ока (енг. ''eye spectral response'').
Такође, око је природни [[склоп за стварање оптичке слике]], у ком су оптичке средине биолошка ткива. Оптичка слика коју она стварају се помоћу дејства очних мишића на очно сочиво фокусира на [[мрежњача|мрежњачу]], где посебне пријемне ћелије за светлост - фоторецептори - претварају светлосни сигнал у електрични и шаљу га на обраду у [[мозак]], у ком се ствара коначна слика коју видимо. Оба главна дела овог процеса, стварање оптичке слике, и њено физиолошко претварање у мождану слику, су предодређени дејством светлости на људско око.
== Извори ==
| |||