Мика Митровић Јарац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
| слика = Mitrovic Mika Jarac.jpg
| опис_слике=Мика Митровић Јарац
| датум_рођења = {{Датум рођења|1912|87|25}}
| место_рођења =[[Богатић]], код [[Шабац|Шапца]]
| држава_рођења ={{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1941|107|26|1912|87|25}}
| место_смрти =околина[[Мајур (Шабац)|Мајур]], код [[Шабац|Шапца]]
| држава_смрти ={{зас|Србија|1941}} [[Србија под немачком окупацијом|Србија]]
|професија=студент [[Медицина|медицине]]
Ред 14:
|народни херој=[[6. јул]]а [[1945]].
}}
'''Миодраг Митровић Мика - „Јарац”Јарац''' ([[Богатић]], код [[Шабац|Шапца]] , [[август25. јул]] [[1912]] — околина[[Мајур (Шабац)|Мајур]], код [[Шабац|Шапца]] , [[октобар26. септембар]] [[1941]]), студент [[Медицина|медицине]], учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Ред 23:
Године [[1931]]. по завршеној гимназији уписао је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет у Београду]]. На факултету је пришао студентском револуционарном покрету. Године [[1932]]. постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], а убрзо потом, исте године, и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Због учешћа у студентским демонстрацијама, [[1933]]. године, избачен је са факултета. После тога је студије медицине наставио на [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишту у Загребу]]. После једне полицијске провале у загребачку партијску организацију, [[1935]]. године, поново се вратио у [[Београд]], где је наставио партијски рад.
 
[[Априлски рат|Окупација Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године, затекла га је у родном крају. По директиви [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], као члан Окружног комитета КПЈ за Шабац, учествовао је у организовању [[Мачвански партизански одред|Мачванског партизанског одреда]]. Био је команданткомандир Ударне чете Мачванског партизанског одреда, са којом је учествовао у ослобођењу свог родног места и нападу на [[Бања Ковиљача|Бању Ковиљачу]]. Погинуо је октобра [[1941]]. године, у борби за Шабац, када му је гелер немачке гранате разнео стомак.
 
Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#26. септембар|26. септембра 1941]]. године, у борби његове Ударне чете са јединицама [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|немачке 342. дивизије]] која је наступала из правца Шапца. Приликом повлачења партизана, Мика је био тешко рањен у стомак. Био је свестан да му нема спаса и извршио је самоубиство. Сутрадан је сахрањен у родном Богатићу.
О Микиној погибији писао је и [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]] [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПО Југославије]] број 7-8 у рублици под насловом „Пали у борби смрћу хероја“ — ''У херојској борби за ослобођење Шапца од фашистичке окупаторске банде пао је партизан и командир ударне партизанске чете Миодраг Митровић, познат под омиљеним именом „Мика Јарац“. Својом храброшћу одлучношћу, он је увек служио за пример београдским студентима и радницима у свим демонстрацијама и заједничким борбама радника и студената. Славном смрћу друга Мике српски народ губи једног од својих најбољих синова, а Комунистичка партијацвог верног и оданог вишегодишњег члана''.<ref>„[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.</ref>
 
О Микиној погибији писао је и [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]] [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОПО Југославије]] број 7-8 у рублици под насловом „Пали у борби смрћу хероја“ — ''У херојској борби за ослобођење Шапца од фашистичке окупаторске банде пао је партизан и командир ударне партизанске чете Миодраг Митровић, познат под омиљеним именом „Мика Јарац“. Својом храброшћу одлучношћу, он је увек служио за пример београдским студентима и радницима у свим демонстрацијама и заједничким борбама радника и студената. Славном смрћу друга Мике српски народ губи једног од својих најбољих синова, а Комунистичка партијацвог верног и оданог вишегодишњег члана''.<ref>„[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.</ref>
 
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[6. јул]]а [[1945]]. године.
 
По њему се 1958-2003 звала [[Медицинска школа у Шапцу]], је од 1958. до 2003. године носила његово име.
 
== Види још ==