Осунчаност — разлика између измена

Директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива се '''осунчаност''' или '''инсолација''' ( имапостоји и шире значење-: [[Сунчева радијација]] ).<ref name="Dukic">Др Душан Дукић (2006), Београд; pp. 35.</ref> То зрачење садржи највише од апсорбоване енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[Земљина атмосфера|атмосфера]].<ref>{{cite Вредностweb|url инсолације= се мења са експозицијом [[рељеф]]а и са географском ширином, која је пропорционална [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зрачења се смањује под утицајем облачностиhttp: на 60° с//www.шmerriam-webster.com/dictionary/insolation|title за= 60%,Insolation а– наDefinition 20°of с.ш.insolation гдеby јеMerriam-Webster|work облачност= најмања за 42%merriam-webster. com}}</ref>

Вредност инсолације се мења са експозицијом [[рељеф]]а и са географском ширином, која је пропорционална [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зрачења се смањује под утицајем облачности: на 60° с.ш. за 60%, а на 20° с.ш. где је облачност најмања за 42%. У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.<ref name="Dukic"/><ref name=Stickler>{{cite web |last=Stickler |first=Greg |title=Educational Brief - Solar Radiation and the Earth System |url=http://education.gsfc.nasa.gov/experimental/July61999siteupdate/inv99Project.Site/Pages/science-briefs/ed-stickler/ed-irradiance.html |publisher=National Aeronautics and Space Administration |accessdate=5. 5. 2016}}</ref>

* [[Хелиограф]]- Уз помоћ хелиографа мери се трајање Сунчевог сјаја. Главни њихов део је масивна стаклена лопта са пречником од 9-12цм, која служи као сабирно сочиво, у чијој се жижи концетришу Сунчеви зраци. Они прогарају хелиографске траке, које се налазе иза лопте у посебној металној шкољки и поклапају са жижом. .<ref name="Insolacija" />

* [[Кембел-Стоксов хелиограф]]- називају га још и обичан хелиограф. Има следеће делове: стаклену лопту(1), иза које је на удаљености жиже причвршћена метална шкољка(2), која редставља део лоптасте површине. На њеној страни су три пара усека, у која се стављају одговарајуће хелиографске траке. На спољашњој страни шкољке је скала(3), учвршћена за постоље(4). Скала служи за постављање шкољке у положај који одговара географској ширини метеролошке станице. .<ref name="Insolacija" />

* [[Камбел-Стоксов хелиограф]]- погодан је за регистровање трајања Сунчевог сјаја само у средњим ширинама. Он се може употребити лети, у крајевима који леже северније од 55° с.ш., јер је тада Сунце на северној страни неба, па његови зраци не могу падати на хелиографску траку, увек окренути ка југу. Шкољка овог хелиографа је покретна и може се подесити тако да Сунчеви зраци увек падају на хелиографску траку, без обзира на његову висину и географску ширину. Хелиографске траке универзалног хелиографа имају једнаке дужине. .<ref name="Insolacija" />

* [[Пиранометар]]- уређај који мери укупно Сунчево зрачење, које пада на неку водоравну плочу.<ref name="Insolacija" />

* [[Пирхелиометар]]- физички апарат за мерење износа енергије које Сунце дозрачи површини Земље.<ref name="Insolacija" />