Милисав Лутовац — разлика између измена

.
м (Renamed template)
(.)
{{Neprovereni seminarski}}
{{сређивање|прилагодити текст}}
 
'''Милисав В. Лутовац''' (1901—1988), био је српски географ, академик САНУ.
 
 
=== Школовање ===
Основну школу учио је у месту рођења и Будимљу, док је први разред гимназије окончао 1915. године у Беранама. Услед [[Први светски рат|Првог светског рата]] ово образовање је могао наставити тек 1919. године у Беранама где је и матурирао 1924. године. Током последњих година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком семинару, посебним заузимањем [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] и [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]. По дипломирању ''имао је постављење'' за суплента III Београдске гимназије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се усавршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом '' Привреда, саобраћај, и насеља у [[Рожаје|Рожају]] и [[Бихор]]у ''. Пположио је докторски испит 29. новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин, Павле Вујевић и Боривоје Ж. Милојевић). Врло позитивно оцењена иста теза је, непуну годину дана касније, објављена као св. 8 '' Посебних издања '' Географског друштва у Београду.
Основну школу учио је у месту рођења и
 
Будимљу, док је први разред гимназије окончао 1915. године у Беранама.
Након двогодишњег рада (1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Лутовац је конкурсом изабран ''за питомца француске владе'' ради даљег усавршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године одбранио је и свој други докторат под насловом -{''La Metohija, Etude degeographie humanie''}-. Докторат на [[Сорбона|Сорбони]] положио је са највишом оценом (-{''tres honorable}''-) – пред еминентном комисијом (три географа, De Martone, Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( ''Рељеф Метохије'' и ''Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот српског народа'') која су облигатно морала бити приложена уз тадашње докторске тезе на споменутом Универзитету.
Услед [[Први светски рат|Првог светског рата]] ово образовање је могао наставити тек 1919.
године у Беранама где је и матурирао 1924. године. Током последњих
година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком
семинару, посебним заузимањем [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] и [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] .
По дипломирању ''имао је постављење'' за суплента III Београдске гимназије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се усавршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом '' Привреда,
саобраћај, и насеља у Рожају и Бихору '' положио је докторски испит 29.
новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин,
Павле Вујевић и Боривоје Ж. Милојевић). Врло позитивно оцењена иста
теза је, непуну годину дана касније, објављена као св. 8 '' Посебних
издања '' Географског друштва у Београду. Након двогодишњег рада
(1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Луто-
вац је конкурсом изабран ''за питомца француске владе'' ради даљег усавршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском
универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године
одбранио је и свој други докторат под насловом ''La Metohija, Etude de
geographie humanie''. Докторат на Сорбони положио је са највишом оце-
ном (tres honorable) – пред еминентном комисијом (три географа, De Martone,
Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А
Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( ''Рељеф Мето-
хије'' и ''Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот српског народа'') која су облигатно морала бити приложена уз тадашње докторске тезе на споменутом Универзитету.
 
=== Каријера ===
Када се вратио у домовину др М. В. Лутовац је био професор [[Друга мушка гимназија|II мушке Гимназије]] све до 1937. године. Тада је на конкурсу био изабран за ванредног професора новоосноване Економско–комерцијалне високе школе, односно садашњег Економског факултета у Београду. По потреби службе, после Другог светског рата, био је професор у '' VI мушкој Гимназији, Гимназији за ратом ометене ученике и Војногеодетском училишту при Војногеографском институту '' у Београду. У тек основаном Географском институту Српске академије наука позван је на рад у јуну 1948. године, а већ у јануару следеће године изабран је и постављен за научног сарадника. За вишег научног сарадника биран је 1950. док је звање научног саветника добио 1959. године. Годину дана раније изабран је и за хонорарног редовног професора на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]]. По позиву а овим и указом особите части постављен је 1961. за сталног редовног професора на означеном филозофском факултету где је ''изводио'' наставу из [[Антропогеографија|антропогеографије]] и економске географије. Једно време је био и управник катедре за Етнологију све до стицања пензије 1972. године. Скоро деценију раније, односно 21. децембра 1961. године, биран је и за дописног члана Српске академије наука. Након расписаног конкурса средином априла 1972. године, једногласно је изабран за директора малочас поменутог Географског института [[САНУ]] , а ту је дужност обављао до краја 1978. године
Када се вратио у домовину др М. В. Лутовац је био професор [[Друга мушка гимназија|II мушке Гимназије]]
 
све до 1937. године. Тада је на конкурсу био изабран за
У овој најзначајнијој научној установи Србије академик М. В. Лутовац је активно сарађивао у више Одбора, у чему се и огледа његова активност на организацији научног рада у нас. Уз то, он је марљиво радио у Одељењима природно – математичких и друштвених наука [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], пошто је у њима била заступљена географија. Истовремено је председавао Одбором за топономистику у Међуакадемијском савету а био је и члан Одбора за публиковање Цвијићевих дела. Од оснивања Етнографског одбора САНУ био је члан, а од 1984. године и његов председник. У том одбору је руководио пројектима: ''Антропогеографске монографије области у Србији'' и '' Друштвено–географске особине планина у Србији''. Осим тога, по позиву је био члан Одбора за проучавање села, Одбора за изучавање становништва, а од 1983. године био је именован и за члана Одбора за истраживање Косова и Метохије. Од поменуте године стално је био консултован као члан Комисије за урбанизам и просторно уређење територија. Био је и веома ангажован и у раду Етнографског института САНУ, с обзиром да је прво био именован за члана а затим и за председавајућег Његовог Научног већа. Истосмислена активност академика М. В. Лутовца се огледала и у традиционалној и вишеструкој сарадњи у готово свим едицијама [[Српско географско друштво|Српског географског друштва]].
ванредног професора новоосноване Економско–комерцијалне високе
 
школе, односно садашњег Економског факултета у Београду. По потреби
Приложен уз овај прилог нумерисани редослед библиографских јединица заслужног географа М. В. Лутовца је прва и засад једина његова предметна библиографија. Ово стога што су му све претходно изложене биле утемељене на хронолошкој дистрибуцији јединица у годишњим захватима. Како су распоређене по годинама и ове његове библиографске јединице се, опсегом третмана саопштених географских дисциплина, подоста показују у хронолошком смислу. Отуда им је сачињен списак истовремено предметног и хронолошког карактера, што је био циљ рада у оквиру библиографског сегмента презентираног доприноса библиографији академика Милисава В. Лутовца. Исказане библиографске јединице су и примерено расчлањене тако да омогућавају олакшано сагледавање сваког њиховог елемента, чиме се много добија и у исправном поимању референтног ''одељка'' научне апаратуре.<ref name="SGD">[http://www.sgd.org.rs Српско географско друштво]</ref>
службе, после Другог светског рата, био је професор у '' VI мушкој Гимназији, Гимназији за ратом ометене ученике и Војногеодетском училишту при Војногеографском институту '' у Београду. У тек основаном Географском институту Српске академије наука позван је на рад у јуну 1948.
године, а већ у јануару следеће године изабран је и постављен за
научног сарадника. За вишег научног сарадника биран је 1950. док је
звање научног саветника добио 1959. године. Годину дана раније изабран
је и за хонорарног редовног професора на филозофском факултету у Бео-
граду. По позиву а овим и указом особите части постављен је 1961. за
сталног редовног професора на означеном филозофском факултету где је
''изводио'' наставу из антропогеографије и економске географије. Једно време је био и управник катедре за Етнологију све до стицања пензије
1972. године. Скоро деценију раније, односно 21. децембра 1961. године,
биран је и за дописног члана Српске академије наука. Након расписаног
конкурса средином априла 1972. године, једногласно је изабран за дирек-
тора малочас поменутог Географског института [[САНУ]] , а ту је дужност
обављао до краја 1978. године
У овој најзначајнијој научној установи Србије академик М. В.
Лутовац је активно сарађивао у више Одбора, у чему се и огледа његова
активност на организацији научног рада у нас. Уз то, он је марљиво радио
у Одељењима природно – математичких и друштвених наука САНУ,
пошто је у њима била заступљена географија. Истовремено је председа-
вао Одбором за топономистику у Међуакадемијском савету а био је и
члан Одбора за публиковање Цвијићевих дела. Од оснивања Етнографског одбора САНУ био је члан, а од 1984. године и његов председник. У
том одбору је руководио пројектима: ''Антропогеографске монографије
области у Србији'' и '' Друштвено–географске особине планина у Србији''.
Осим тога, по позиву је био члан Одбора за проучавање села, Одбора за
изучавање становништва, а од 1983. године био је именован и за члана
Одбора за истраживање Косова и Метохије. Од поменуте године стално је
био консултован као члан Комисије за урбанизам и просторно уређење
територија. Био је и веома ангажован и у раду Етнографског института
САНУ, с обзиром да је прво био именован за члана а затим и за председа-
вајућег Његовог Научног већа. Истосмислена активност академика М. В.
Лутовца се огледала и у традиционалној и вишеструкој сарадњи у готово
свим едицијама Српског географског друштва.
Приложен уз овај прилог нумерисани редослед библиографских
јединица заслужног географа М. В. Лутовца је прва и засад једина његова
предметна библиографија. Ово стога што су му све претходно изложене
биле утемељене на хронолошкој дистрибуцији јединица у годишњим
захватима. Како су распоређене по годинама и ове његове библиографске
јединице се, опсегом третмана саопштених географских дисциплина,
подоста показују у хронолошком смислу. Отуда им је сачињен списак
истовремено предметног и хронолошког карактера, што је био циљ рада у
оквиру библиографског сегмента презентираног доприноса библиографији
академика Милисава В. Лутовца. Исказане библиографске јединице су и
примерено расчлањене тако да омогућавају олакшано сагледавање сваког
њиховог елемента, чиме се много добија и у исправном поимању референ-
тног ''одељка'' научне апаратуре.<ref name="SGD">[http://www.sgd.org.rs Српско географско друштво]</ref>
 
== Предметна библиографија ==