Рударски центри у Дарданији — разлика између измена

мНема описа измене
Новним реформама крајем 3. века, у време [[Диоклецијан]]а, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси ({{јез-лат|Dacia Repensis}}), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.<ref>Miroslava Mirković, ''Rimski gradovi na Dunavu,'' Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.</ref>
<center>'''Дарданска краљевина и Римска Дарданија'''</center>
{{double image|center|Dardania kingdom-sr.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}}
 
== Античко рударство и металургија ==
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства, која је прво почела само на простору Италије није била дуга, због малих залиха руде. Зато су Римљани одлучили да форсирају рударску актвиност у новооснованим провинцијама, у којима су вршили експоатиацију великих количина квалитетне руде која је царству доносила велике приходе. Значајну улогу у томе имали су и балканско-подунавски рудници [[Панонија|Паноније]], [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], [[Норик]]а и [[Горња Мезија|Горње Мезије]], који су припадали једном царинском округу ({{јез-лат|porotirum Illyrici}}), чинећи тако јединствену целину. По броју највише су се издвајали мезијски рудници, јер је Мезија (према бројним изворима), важила за провинцију рударства, као што је у том историјском раудобљу Африка сматрана провинцијом жита.<ref name=autogenerated2>Ивана Поповић, ''Античко оруђе од гвожђа у Србији'', Народни музеј, Београд, 1988, 214.</ref>