Масакр у Дракулићу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поправљање покварених спољашњих повезница |
мНема описа измене ознаке: уклањање референцираног садржаја Визуелно уређивање |
||
Ред 1:
[[Датотека:Ustaški izveštaj o masovnim ubistvima srpskih rudara krampom 1942.jpg|мини|Извештај бањалучког одсека Усташке надзорне службе о убиствима у Дракулићу и Мотикама.]]
[[Датотека:Спомен плоча (храм Св. Георгија)3.jpg|Једна од спомен плоча са именима убијених|200px|мини]]
'''Масакр у Дракулићу,Шарговцу и Мотикама''' је масовно погубљење [[Срби|српских]] цивила које су починиле [[Усташка војница|усташе]] [[7. фебруар]]а [[1942]]. у
== Масакр ==
Ред 32:
У селима: Дракулић, Демировац и Међеђа усташе су од младих девојака захтевали "да дигну сукње, потом их бајонетима боли међу ноге"<ref>{{harvnb|Страњаковић|1991|pp=221,222}}</ref>
=== О самом покољу: ===
* Овај злочин представља најмасовнији покољ Срба, у једном дану,на кућним огњиштима.
* Покољ је почео у раним јутарњим часовима и био је завршен до 14ч.
* Геноцид је извршен над сасвим мирним српским становништвом,није представљао одмазду за било шта.
* Покољ је предводио и показно клао Србе, злогласни Фра Мирослав Филиповић.
* Према списку, Драгоја Лукића, у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дијете млађе од 12 година у ова три насеља.
* Комунистичке власти СФРЈ су годинама после рата сакривале овај злочин, како се не нарушавали идеологију братства и јединства југославенских народа. Тек 1965. године у Дракуићу је подигнут споменик са петокраком, на коме је наслов био "ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА": Исто тако, на споменику је умањен број жртава. Писало је да је убијено 1.400 људи, а сакривена је и националност жртава и џелата.
* 1988. године, у Дракулићу је започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан. Током распада СФРЈ, 1991. године, градске власти Бања Луке, су замениле на споменику петокраку са православним крстом, а број жртава је преправљен на 2.300 људи. Споменик је тада и освештан и одржавају се сваке године парастоси
==== Покољ српских ђака у Шарговцу: ====
Истог дана, усташе су у данашњој Основној школи Ђура Јакшић, у насељу Шарговац заклале 52 српска ученика.
Учитељица, Добрила Мартиновић, послије рата је дала драгоцијену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу, која је записана овако:
- “У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…
Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дјете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат.
Фратар је нежно прихватио дјете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом дјецом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута дјеца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: 'Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разрјешити свих греха.'
Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску дјецу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску дјецу. У дворишту је, на утабаном сњегу, укруг поставио усташе, па наредио дјеци да трче поред њих. Како које дјете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва дјеца нису поклана.
== Суђења ==
| |||