Ilirizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sitno |
м rastko.org.rs -> rastko.rs |
||
Ред 59:
Vuk Karadžić je smatrao da je jedino čakavsko narečje pravi hrvatski jezik, a srpskim jezikom on naziva sve [[štokavsko narečje|štokavske]] govore, što su neki njegovi savremenici, ali i naslednici, a posebno hrvatski [[filologija|filolozi]], ocenjivali kao pristrasnost i nacionalizam. Međutim, to nije bilo samo Vukovo mišljenje, već stav i mnogih drugih tadašnjih stručnjaka poput [[Jernej Kopitar|Jerneja Kopitara]], [[Pavel Josef Šafarik|Pavla Šafarika]] i drugih. Oni su smatrali da je čitavo štokavsko narečje srpski jezik, [[čakavsko narečje]] pravi hrvatski, a [[kajkavsko narečje]] deo slovenačkog jezika.<ref>[http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/safarik_porekloslovena.html Pavel J. Šafarik, O POREKLU SLOVENA]</ref>
U Vukovoj studiji [[Srbi svi i svuda]], između ostalog, navodi se da Srbi žive u [[Dalmacija|Dalmaciji]], [[Srbija|Srbiji]], [[Vojvodina|Vojvodini]], [[Crna Gora|Crnoj Gori]], [[Bosna|Bosni]], [[Hercegovina|Hercegovini]], [[Lika|Lici]], [[Slavonija|Slavoniji]], [[Makedonija (oblast)|Makedoniji]], [[Baranja|Baranji]], [[Dubrovnik]]u i [[Kosovo i Metohija|Kosmetu]]. Takođe se kaže da Srba ima i u [[Istra|Istri]] i [[Trst]]u.<ref>[http://www.rastko
Jedan od najglasnijih u tvrdnji da je Ljudevit Gaj prisvojio srpski jezik, zarad političkih ciljeva, bio je srpski pesnik [[Jovan Dučić]]. Dučić u svom radu ''Jugoslovenska Ideologija'' smatra da je: Ilirizam hteo da Hrvati, prisvajajući sebi za književni jezik onaj kojim su dotle pisali samo [[Srbi]], pomoću zajednice jezične nametnu onim drugim svoj duh hrvatsko-katoličko-austrijski. [[Kajkavsko narečje|Kajkavski govor]] kojim se govori oko Zagreba, i na kome se razvijala zagrebačka književnost sve do Ljudevita Gaja, nije održavao dovoljnu vezu ni među samim Hrvatima, pošto su čakavske oblasti od Istre na [[Hrvatsko primorje|Hrvatsko Primorje]] do [[Senj]]a i do nekih ostrva, bile bliže Srbima nego Hrvatima. Jugoslavizam je zato u prvom momentu imao da se najpre brani od Srba u tim oblastima, a tek zatim da pređe u napad.<ref name="Dučić">[http://www.rastko
Takođe su [[Dubrovačka književnost|dubrovačku književnost]] mnogi smatrali delom srpske književnosti. Hrvatski istoričar profesor opšte istorije na zagrebačkom universitetu, [[Natko Nodilo]], pisao je:
| |||