Светлост (оптика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
настављен део 5. (Светлост и људско око) |
||
Ред 758:
Оптичка слика је често намењена непосредном посматрању. Зато је начин на који светлост делује на [[људско око]] и [[мозак]] важан и неизбежан део оптике као науке. Две основне области у овом погледу су осетљивост ока на јачину светлости (енг. ''eye intensity response'') и спектрална осетљивост ока (енг. ''eye spectral response'').
Такође, око је природни [[склоп за стварање оптичке слике]], у ком су оптичке средине биолошка ткива. Оптичка слика коју она стварају се помоћу дејства очних мишића на очно сочиво фокусира на [[мрежњача|мрежњачу]], где посебне пријемне [[Ћелија (биологија)|ћелије]] за светлост - фоторецептори - претварају светлосни сигнал у електрични и шаљу га на обраду у [[мозак]], у ком се ствара коначна слика коју видимо. Оба главна дела овог процеса, стварање оптичке слике, и њено физиолошко претварање у мождану слику, су предодређени дејством светлости на људско око.
[[File:ОКО ПРЕСЕК.png|thumb|Слика 41: ЉУДСКО ОКО]] За оптичку слику у овом оквиру, чинилац су како оптичке средине које стварају оптичку слику на мрежњачи, тако и дејство ове светлости на пријемне ћелије, и начин на који мозак добија и користи њихове сигнале. Слика десно приказује основне саставне делове људског ока (називи оптичких средина су подебљани). Просечна [[жижна даљина]] ока (ƒ) је 23-24мм, са видном осом, усмереном ка [[фовеа|фовеи]] (лат. ''fovea centralis'') - делу мрежњаче приближно кружног облика, пречника око 1,3мм (4,5°), који производи најоштрију слику у условима [[дневни вид|дневног вида]] - под углом у односу на оптичку осу ока.
У оквиру десно је увећан шематски пресек мрежњаче ока, који приказује две основне врсте светлосних пријемника, чепићасте и штапићасте ћелије, као и начин на који су оне повезане са очним живцем, који води у мозак. Светлост која пада на мрежњачу прво пролази кроз тзв. плетенасто ткиво (енг. ''plexiform''), у ком су смештене нервне ћелије и водови које повезују пријемне ћелије са мозгом, а тек онда стиже на саме пријемне ћелије, чији је пријемни део на супротном крају, према судовњачи. Сама [[судовњача]] има двоструку функцију: достављање хранљивих састојака ћелијама мрежњаче, и упијање преостале светлости ради спречавања унутрашњих рефлексија.
Начин на који су чепићасте и штапићасте ћелије везане са оптичким живцем има за последицу битну разлику међу њима како у погледу раздвојне моћи, тако и у погледу прага осетљивости. Док је свака [[Kupasta ćelija|чепићаста ћелија]] непосредно везана, штапићасте су, преко амакрин ћелије (енг. ''amacrine cell''), везане у гроздовима. Ово чепићастим ћелијама, које су активне у условима дневне светлости, омогућава знатно већу раздвојну моћ, по цену много мање осетљивости. Са друге стране, [[Štapićasta ćelija|штапићасте ћелије]], које преузимају улогу пријемника у мраку, имају неколико пута мању [[раздвојна моћ|раздвојну моћ]], али стотинама пута већу осетљивост.
Ове две врсте пријемних ћелија се такође битно разликују у начину на који "виде" различите таласне дужине светлости, тј. боје.
== Извори ==
| |||