Википедија

Дјед Мраз (словенска култура) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м http -> https
Ред 23:
=== Утицаји германског паганизма и фоклора ===
[[Датотека:Georg von Rosen - Oden som vandringsman, 1886 (Odin, the Wanderer).jpg|left|мини|Слика [[Один]]а коју је насликао [[Георг вон Росен]] 1886. године.]]
Бројне паралеле су повучене између Деда Мраза и [[Один]]а, главног божанства [[германи|германских]] народа пре њиховог покрштавања. Пошто су многи од ових елемената невезани са хришћанство, постоје теорије о [[паганизам|паганском]] пореклу разних обичаја.<ref>{{Cite book|last=McKnight|first=George Harley|title=St. Nicholas: His Legend and His Rôle in the Christmas Celebration and Other Popular Customs|url=httphttps://books.google.com/books?id=S4MtGxqMEpEC|year=1917|publisher=G.P. Putman's sons}}</ref>
 
Один је понекад спомињан, како предводи велику групу ловаца кроз небо током германског празника Јола.<ref name=AMERIODIN>{{Cite book|title=THE ENCYCLOPEDIA AMERICANA|url=httphttps://books.google.com/books?id=4hbhBsRAOAoC&pg=PA307|year=1920|pages=307-}}</ref> Две књиге са [[Исланд]]а, [[Поетска Еда]], састављена у 13. веку из претходних извора, и [[Прозна Еда]], коју је у 13. веку написао [[Снори Стурлусон]], описују Одина како јашње осмоногог коња по имену [[Слејпнир|Слеипнир]] који може да прескочи велике раздаљине, што је подстакло поређења са Деда Мразовим [[ирвас]]има.<ref name=COLLISLEIP>''[[Collier's Encyclopedia]]'' (1986) (pp. 414)</ref> Даље, Один је називан бројним именима у скандинавској поезији, од којих нека описују његов изглед или улогу. Међу њима су ''-{Síðgrani}-'',<ref name="Síðgrani">''-{[[Alvíssmál]]}-'' (6)</ref> ''-{Síðskeggr}-'',<ref name="Síðskeggr">''-{[[Gylfaginning]]}-'', ''-{[[Grímnismál]]}-'' (48), ''-{[[Nafnaþulur]]}-'', ''-{[[Óðins nöfn]]}-'' (6)</ref> ''-{Langbarðr}-'',<ref name="Langbarðr">''-{Nafnaþulur}-'' и ''-{Óðins nöfn}-'' (7)</ref> (сва значе „дугобради“) и ''-{Jólnir}-''<ref name="Jólnir">''-{Óðins nöfn}-'' (7)</ref> („Јолска фигура“).
 
Према Филис Сикер, деца би оставила своје чизме напуњене [[шаргарепа]]ма, [[slama|сламом]] или [[шећер]]ом код димњака да их поједе Слепнир. Один би затим наградио љубазност те деце заменивши храну за Слепнира поклонима или слаткишима. Она тврди да је овај обичај опстао у [[Немачка|Немачкој]], [[Белгија|Белгији]] и [[Холандија|Холандији]] после прихватања хришћанства и постао је повезан са светим Николом, а може се и данас видети како деца у неким кућама остављају чарапе код димњака.<ref name=SIEFSLEIP>{{harvnb|Siefker|2006|pp=171-173}}</ref> Овај обичај је дошао у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] кроз холандску колонију [[Њујорк|Нови Амстердам]], пре британског освајања у 17. веку у еволуирао је у качење чарапа на камин.
Ред 204:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|author=Forbes, Bruce David|title=Christmas, a candid history|year=2007|url= |publisher=University of California Press|location= |isbn=978-0-520-25104-5|pages=68-79}}
* {{Cite book |ref= harv|last=McKnight|first=George Harley|title=St. Nicholas: His Legend and His Rôle in the Christmas Celebration and Other Popular Customs|url=httphttps://books.google.com/books?id=S4MtGxqMEpEC|year=1917|publisher=G.P. Putman's sons}}
* {{Cite book |ref= harv|title=THE ENCYCLOPEDIA AMERICANA|url=httphttps://books.google.com/books?id=4hbhBsRAOAoC&pg=PA307|year=1920|pages=307-}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Siefker|first=Phyllis|title=Santa Claus, Last of the Wild Men: The Origins and Evolution of Saint Nicholas, Spanning 50,000 Years|url=httphttps://books.google.com/books?id=xSrjsgvCu8YC|year=2006|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-2958-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Walsh|first=Joseph J.|title=Were They Wise Men Or Kings?: The Book of Christmas Questions|url=httphttps://books.google.com/books?id=YgyzBtzU86wC|year=2001|publisher=Westminster John Knox Press|isbn=978-0-664-22312-0}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Petrone|first=Karen|title=Life Has Become More Joyous, Comrades: Celebrations in the Time of Stalin|url=httphttps://books.google.com/books?id=O_DSAvPZ7GAC|year=2000|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-33768-9}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дјед_Мраз_(словенска_култура)”