Атеље 212 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 34:
У „Атељеу 212“ је играна представа „Чекајући Годоа“, [[Семјуел Бекет|Семјуела Бекета]], по први пут у једној од земаља источне Европе. Ускоро су се у „Атељеу“ приказивали комади авангардних писаца као што су Сартр, Јонеско, Жари, Шизгал, Копит, Жене...
 
Први руководиоци позоришта су били [[Радош Новаковић]] и [[Бојан Ступица]], али је Мира Траиловић са места помоћника управника ускоро постала управник. После неколико година позориште се преселило у данашњу зграду коју је пројектовао Бојан Ступица. Механизам за обртање сцене уграђен је накнадно а кров је лети могао да се отвара. Мира Траиловић је као дугогодишњи управник дала посебан печат „Атељеу“ а већ [[1967]]. је основала фестивал нових позоришних тенденција [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал) који данас има светски значај. На БИТЕФ су долазила најугледнија светска имена као што је Ливинг Театар, Дивадло на брнов, Питер Брук... Према неким непотврђеним изворима театар је добио име по 212 столица колико је имао у згради „Борбе“. Једна од култних представа „Атељеа“ је била „Коса“ која је играна пре многих светских позоришних центара. У складу са тадашњим трендовима, на бини су се појавили глумци без одеће<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2017&mm=02&dd=04&nav_id=1227149 Жена која је уздрмала домаћу културну сцену (Б92, 4. фебруар 2017)]</ref> певајући једну од најлепших песама из те представе „Дај нам сунца...“.