Суђаје — разлика између измена

 

== Етимологија ==

Код [[Срби|Срба]] у форми судница, суђеница, усуде, суђаје али и ориснице, код [[Хрвати|Хрвата]] rojenica, rođenica, suđenica; код [[Словенци|Словенаца]] sujenica, sojenica; код [[Бугари|Бугара]] а делом и код Срба у источној Србији ориснице; код [[Чеси|Чеха]] sudička, rodička; код [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] sudžička, wosudnica; код [[Руси|Руса]] роженица, уделвница, наречница. Сам термин „наречница“ долази од глагола наричем, опредељујем, док српски и бугарски израз „орисници“ од грч. orizw ''наређујем, опредељујем"<ref>Георг., 1993: 164</ref>. Назив рођеница долази од глагола родити, а суђеница од судити.

 

== Словенска веровања ==

=== Српска веровања ===

У српским народним веровањима, суђенице су божанске жене које новорођеном детету одређују судбину. Судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета, а забележено је у неким српским крајевима да то може бити и седме, али и десете ноћи по рођењу детета. Судбину детета предлаже прва суђеница која је и најстарија и веома ружна и зла — она жели дететову смрт; средња — или друга по реду, такође је зла, али она тражи да дете буде са телесним недостацима; трећа и најмлађа, уједно и најлепша и најплеменитија, предсказује детету дуг живот и срећу у браку. Обично се прихвати средње решење. Према другом веровању суђенице се замишљају као младе и лепе жене, обучене у беле хаљине, па се због тога често упоређују са вилама.

 

=== Руска веровања ===

Тако су исто мислили и стари Руси о својим најглавнијим божанствима: Роду и Рожаницама. Једном речи, оно што суђаје досуде те ноћи остаје трајни аманет. Постоји изрека: „Тако му је суђено“. Или, уколико у кући није све спремно за долазак суђеница, а посебно уколико нису сви укућани будни, тада ће судбина детета кренути лошим путем.

 

== Референце ==

{{reflist}}

 

== Види још ==