Микропроцесор — разлика између измена

'''Микропроцесор''' је [[интегрисано коло]] великог степена интеграције компонената. Функционише као централна процесорска јединица рачунара на једном интегрисаном колу или највише неколико интергисаних кола.<ref name="Osborne80">{{cite book | first=Adam | last=Osborne | title=An Introduction to Microcomputers | volume=Volume 1: Basic Concepts | edition=2nd | publisher=Osborne-McGraw Hill | location=Berkeley, California | year=1980 | isbn=0-931988-34-9}}</ref> Микропроцесор је свестрано употребљив програмабилни уређај који прихвата дигиталне податке као улаз, обрађује их према инструкцијама смештеним у меморији дајући резултат на излазу. Обрађује бројеве и симболе представљене бинарним бројним системом. Појава јефтиних рачунара са интергисаним колима трансформисала је модерно друштво. Микропроцесори опште намене у [[Лични рачунар|персоналним рачунарима]] користе се за израчунавања, обраду текста, приказ мултимедијалних садржаја и комуникацију преко интернета[[интернет]]а. Много више микропроцесора је у саставу уграђених система ({{јез-енгл|embedded system}}) обезбеђујући дигиталну контролу на милионе објеката, од кућних уређаја до аутомобила, мобилних телефона и контролера индустријских процеса.<ref>Krishna Kant ''Microprocessors And Microcontrollers: Architecture Programming And System Design'', PHI Learning Pvt. Ltd., 2007 ISBN 81-203-3191-5, page 61, describing the iAPX 432.</ref>

Постоје и [[Риск Микропроцесоримикропроцесор]]и који могу да извршавају сложене команде само преко основних као што су: -{and, or, nor, xor, xnor}- ...

Ови микропроцесори се користе искључиво за калкулаторе[[калкулатор]]е, аутомобиле[[аутомобил]]е и индустрију.

ARM серије су најмоћнији риск микропроцесори који постоје. Највећи њихов произбођач је [[Texas Instruments]], а његови супарници су [[Microchip]] и [[Atmel]].

* '''[[Регистар (рачунарство)|Регистар]] инструкција''': Место у које се уписује садржај из програмске меморије. Представља опис следећих акција микропроцесора.

* '''[[Декодер]] инструкција''' (више регистара): Декодира садржај регистра инструкција припремајући услове за извршавање. Ради уштеде, неки произвођачи не декодирају сва могућа стања регистра инструкција што је, након откривања ове чињенице, довело до стварања синтетичких инструкција за сва недекодирана стања. Произвођачи нису подржавали рад ових инструкција. Постојање синтетичких инструкција је довело до синтетичког програмирања које је у неким случајевима било ефикасније од програмирања стандардним инструкцијама. Процесори -{MOS}- 6502 и -{Zilog}- -{Z80}- су примери микропроцесора са овим типом инструкција.

* '''[[Аритметичко логичка јединица']]'' (више регистара): Са акумулатором као примарним регистром за манипулацију подацима омогућава аритметичке и логичке операције над садржајем акумулатора, регистара унутар процесора и меморије. Резултати операција најчешће остају у акумулатору а део је референциран у статус регистру (празан регистар, прекорачење, позајмица, негативно...)

* '''[[Паралелизам на нивоу наредбе|Контрола времена извршавања']]'' (више регистара): обезбеђује читање следеће инструкције, њено декодирање и извршавање. Утиче на стање све три сабирнице (подаци, адресе, контрола)

Микропроцесори данас спадају у најкомпликованија интегрална кола. Мале димензије им омогућавају смањену потрошњу у односу на претходнике, много веће брзине рада и, можда најважније, могућност употребе практично у било ком уређају. Све ово је учинило микропроцесор једним од највећих достигнућа [[20. векавек]]а и карту за улаз у [[информатичко друштво]].