Борба за Македонију — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м http -> https |
|||
Ред 105:
Када је [[Аустроугарска]] поднела српској влади ултиматум, који је био увод у рат, један од главних захтева у томе ултиматуму био је, да мајор [[Војислав Танкосић]] буде ухапшен и суђен зато, што је спремио убиство [[Франц Фердинанд|Фрање Фердинанда]] и послао атентаторе у [[Сарајево]]. Ухапшен по томе захтеву, мајор Танкосић, који је ватрено крштење добио у борби на [[Челопек (Старо Нагоричано)|Челопеку]] ([[16. април|16.4.]] [[1905]]), пуштен је 12.7. увече, кад је [[барон Гиесел]] напустио Београд и кад је наређена мобилизација српске војске. А три дана касније у првој ноћи рата, четници [[Јован Бабунски|Јована Бабунског]] и Воје Танкосића су. поред финанца, жандармерије и оно мало војске бранили и одбранили Београд од аустроугарског упада. Формирани четнички одреди задавали су доста посла аустроугарским трупама у источној Босни. Улазећи у [[Подриње (регија)|Подриње]], Аустроугари су са страхом распитивали, да ли можда нема сакривених комита.
Кад је Бугарска ушли у рат против Србије, четнички одреди су држали фронт према Бугарима чак и онда, кад су већ и [[Ниш]] и [[Врање]] били евакуисани. [[Јован Бабунски|Војвода Бабунски]] и његови људи последњи су напустили земљу, кад је у јесен 1915 дошло повлачење војске из Србије. А на [[Солунски фронт|солунском фронту]] мали одреди војводе Бабунског и војводе Вука су својим акцијама изазивали панику међу војницима немачке, аустроугарске и бугарске војске. Пред само повлачење из Србије погинуо је мајор [[Војислав Танкосић|Воја Танкосић]], повлачећи се последњи с Дунава испред Мацкеусеноуих армија, а пред повратак у Србију погинуо је на солунском фронту војвода Вук (потпуковник [[Војин Поповић]])
==У популарној култури==
* У време Борбе за Стару Србију и Македонију настала је народна борбена игра позната као ''Четничка'', односно у [[СФРЈ|СФР Југославији]] позната по називу [https://yotube.com/watch?v=H4irmvx8Lg4 ''Комитска игра'']
* Инспирисан овим догађајима композитор [[Стеван Христић]] започео је почетком 1930-их са компоновањем [[балет]]ске представе [[Охридска легенда]], која ће премијерно бити изведена [[1947.]] године у [[Београд]]у. (Видео:[https://youtube.com/watch?v=JNimDY313AM Охридска легенда])
*Обележавајући 100-годишњицу Борбе за Стару Србију и Македонију музичка етно група ''Кулин Бан'' објавила је на свом албуми [[2005.]] године народну песму из тог доба [https://youtube.com/watch?v=18l7Tn6sbdM Жали Заре].
== Види још ==
| |||