Масакр у Крагујевцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
:''За споменик, види [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Спомен парк „21. октобар“]].''
[[Датотека:Nemacki oficir pokazuje koga treba dokrajciti.jpg|мини|250п|Немачки официр показује кога треба докрајчити.]]
'''Крагујевачки октобар''' или '''Крагујевачки масакр''' ({{јез-нем|Massaker von Kragujevac}}) представља [[масакр]] којег су над цивилним становништвом [[Крагујевац|Крагујевца]] и околних села починиле јединице [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] [[19. октобар|19]], [[20. октобар|20]]. и [[21. октобар|21. октобра]] [[1941]]. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.
Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] и [[југословенска војска у отаџбини|четницима]] на пола пута између [[Баре (Кнић)|Бара]] и [[Љуљаци|Љуљака]]. Немачки командант [[Франц Беме]] [[10. октобар|10. октобра]] је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.{{sfn|Глишић|1970|pp=}} По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у [[Краљево|Краљеву]] мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.
| |||