Санчо Рамирез од Арагона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 29:
Био је син претходног краља [[Краљевина Арагон|Арагона]] [[Рамиро I од Арагона|Рамира I]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}}.
 
Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично [[Феудализам|феудална]] област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. [[Феуд]]алци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених [[кмет]]овских обавеза, сносе и низ других, такозваних ''рђавих обичаја'' (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У ''рђаве обичаје'' спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт [[Феудалцифеудализам|феудалаца]], међу којима су се разликовали крупни — ''рикос омбрес'', средњи и ситни — ''хидалго''. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=311}}.
 
Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега [[Нормани|Нормана]] и [[БургунђаниБургунди|Бургунђана]], он је заједно са [[Владари Кастиље|краљем Кастиље]] и [[Владари Леона|Леона]], [[Алфонсо VI од Леона|Алфонсом VI Храбрим]], предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}}.
 
Године 1063. предузета је једна експедиција под вођством [[Вилијам VIII Аквитански|Ги Жофроа]], [[Списак владара Аквитанског војводства|аквитанијског војводе]], док је 1065. године предузета друга коју је водио [[шалон]]ски [[гроф]]. Године 1073. је против Мавра наступио [[Ебл, гроф Русија]]. Вероватно највећу од ових експедиција је 1085. године повела група [[Бургундијабургоња|бургундских]] господара заједно са [[Списак грофова Тулуза|грофом]] [[Ремон IV Тулуски|Рајмондом Тулуским]]. Ово су били већи походи под вођством људи који су били довољно значајни да привуку пажњу хроничара {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}}.
 
Иако Санчо није имао значајан стални добитак у овом дугом низу ратова, они су озбиљно ослабили муслиманске државе {{sfn|Пејнтер|1997|pp=224-225}}. Успешни походи Санча и његовог савазника уверили су мале муслиманске владаре да се сами не могу одупрети хришћанској моћи, па су затражили помоћ од владара [[Алморавиди|Алморавида]], [[Бербери|берберског]] народа који је господарио северном [[Африка|Африком]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=225}}. Алморавиди су стигли у Шпанију {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=310}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=225}} 1086. године {{sfn|Пејнтер|1997|p=225}}, па је [[Реконкиста]] била привремено заустављена {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=310}}. На срећу за хришћане, Алморавиди су ускоро почели да се свађају са шпанским муслиманским владарима, па су [[Маври|маварске]] снаге опет биле разједињене {{sfn|Пејнтер|1997|p=225}}.