Србохрвати — разлика између измена

'''Србохрвати''' су [[Словени|словенски народ]] у чије је постојање крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век|20.]] века веровала група хрватских и српских интелектуалаца, заговорника [[Јужни Словени|јужнословенске]] унитаристичке идеологије, окупљена око хрватског књижевника и политичара [[Милан Марјановић|Милана Марјановића]]. По схватању Марјановића и његових истомишљеника, [[Срби]] и [[Хрвати]] су били одвојена словенска племена пре доласка Турака на Балкан, али је доба отоманске превласти, поготово непрестане народне сеобе, у потпуности разорило стара јужнословенска племена и њихове племенско-државне творевине, и створило једну јужнословенску народну и етничку масу на [[Српскохрватски језик|српскохрватском]] , односно [[Штокавско наречје|штокавском]], говорном подручју. По Марјановићевом схватању, Србохрвати су као народ састављени од, у данашњим оквирима) [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] штокаваца, [[Бошњаци|Бошњака]] (који су прије били [[Муслимани (народ)|Муслимани]]), [[Црногорци|Црногораца]] и [[Горанци|Горанаца]] штокавца, а српскохрватски народни простор је, такође у данашњим оквирима) простор бивше [[Југославија|Југославије]] без територије [[Словенија|Словеније]] и [[Република Македонија|Македоније]]. Постојање заједничког језика који становништву никада није био наметнут је овде узето као доказ биолошког јединства Србохрвата. По Марјановићу, ово народно јединство је почетком 19. века већ било утемељено, иако је Србохрватима фалила свест о јединству као и заједничко народно име, које је Марјановић предложио.