Битка на Јеловој гори — разлика између измена

м
Разне исправке
м (http -> https)
м (Разне исправке)
Србија је била стратешки важна за Немце јер се долинама [[Вардар]]а, [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]] могла лако извући немачка [[група армија Е]]. Немци су за за одбрану у Србије ослањали на до лета 1944. ослањали на превентивне офанзиве спроведене у садејству са бугарском војском и локалним антикомунистичким формацијама: [[југословенска војска у отаџбини|четницима Драгољуба Михаиловића]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српским добровољачким корпусом]], [[муслиманске милиције|муслиманском милицијом]] и [[Руски заштитни корпус|Руским заштитним корпусом]]. Осовинске акције су само успориле, али не и задржале партизански продор, који се ипак десио након [[Андријевичка операција|Андријевичке]] и [[Дурмиторска операција|Дурмиторске операције]]. Велики совјетски успеси на Источном фронту су присилили Немце да главнину својих јединица преместе ближе бугарској и румунској граници, док су се у одбрану западних граница Србије уздали у [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|дивизију Принц Еуген]], четнике и квислинге.
 
Са друге стране, војно-политичка ситуација је све више упућивала четнике Драгољуба Михаиловића да сарађују са немачким и квинслиншким јединицима, иако су ту сарадњу покушавали да сакрију. Непријатељства између четника и Немаца су била краткотрајна у периоду од фебруара до маја и то углавном на територији Шумадије, док је немачко-четничка сарадња интезивирана у другим деловима Србије угроженој деловањима партизана.{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=325}} Главни иницијатор уједињења српских националистичких групација био је специјални Хитлеров опуномоћених за југоисточну Европу [[Херман Нојбахер]].{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=326}} Од марта до августа вођено је више преговора између четника са једне стране и Немаца и представника Недићевог режима. Драгослав Рачић је марта 1944. склопио споразум о сарадњи Недићеве владе са четницима.{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=327}} Крајем априла 1944. у селу [[Трбушани]]ма [[Мирослав Трифуновић]], [[Живко Топаловић]] и [[Предраг Раковић]] су преговарали са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]] и Нојбахеровим изаслаником Рудолфом Штеркером.{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=327}} Маја 1944. Трифуновић се у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] преговорао са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]].{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=327}}
 
Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала од 1000-3000 добро наоружаних и прекаљених бораца.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
Тек након [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|првог неуспелог партизанског покушаја продора у Србију]], Михаиловић је приступио реорганизацији четничких јединица, образујући групе корпуса и групе јуришних корпуса. Групе јуришних корпуса су образоване од најбољих четничких јединица и стављене под команду једног заповедника. Најистакнутија оваква јединица је била [[Четврта група јуришних корпуса]] образована јуна 1944. и стављена под команду мајора [[Драгослав Рачић|Драгослава Рачића]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=413}} Михаиловић је током пролећа и лета покушао да изврши присилну мобилизацију, али без већ успеха. Људи присилно мобилисани у четнике су дезертирали и прелазили партизанима.{{sfn|БорковићBorković|1979b|pp=305–306}}
 
Одлазак чланова британских војних мисија услед нагомиланих доказа о четничкој колаборацији са Немцима и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. На британско инсиситрање, краљ Петар II је 1. јуна сменио са места председника избегличке владе [[Божидар Пурић|Божидара Пурића]], једног од највећих Михаиловићевих присталица, и заменио га [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]], коме је постављен задатак да се нагоди са [[Јосип Броз Тито|Титом]]. Пурићев пад је значио Михаиловићев губитак положаја министра војске, а краљевским декретом распуштена је званично је распуштена четничка врховна команда и Михаиловић изгубио још један положај. Уз све то, Тито је 17. августа четницима обећао амнестију уколико напусте Михаиловића и приступе у редове НОВЈ.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=437}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=БорковићBorković|first=МиланMilan|authorlink= Милан Борковић|coauthors= |title=КвинслишкаKvinsliška управаuprava уu СрбијиSrbiji 1941—1944 (књигаknjiga 2)|year=1979b|url=http://znaci.net/00001/155.htm|publisher=|location= БеоградBeograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Milovanović|first=Nikola|authorlink= Никола Миловановић|coauthors= |title=Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja|volume=I |year=1983a|url=http://www.znaci.net/00001/11.htm|publisher=Slovo ljubve|location= Beograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Milovanović|first=Nikola|authorlink= Никола Миловановић|coauthors= |title=Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz|volume=II |year=1983b|url=http://www.znaci.net/00001/11.htm|publisher=Slovo ljubve|location= Beograd|id=}}
363.220

измена