Ђоко Слијепчевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м http -> https |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
Започео је школовање у [[Никшић]]у. Од 1921—1925 похађао је гимназију у [[Гацко]]м, 1930. је завршио Богословију у [[Призрен]]у. Године 1934. је дипломирао на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету у Београду]], а 1936. одбранио докторску дисертацију ''Стефан Стратимировић митрополит карловачки као поглавар цркве, просветни и национално-политички радник''. У 1937. је слушао предавања о црквеној историји код Ханса Лицмена и Ериха Зееберга. Године 1938. бива постављен за доцента на Катедри за црквену историју Богословског факултета у Београду.
Слијепчевић је био присталица [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] [[Димитрије Љотић]]а. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] писао је пропаганду усмерену против [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]]{{sfn|
Побегао је из Србије пред [[Црвена армија|Црвеном армијом]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] у Словенију. Крајем рата је напустио Југославију. Извесно време провео је у затвореничким логорима у Италији и Немачкој, из којих бива ослобођен 1948. године.
Ред 56:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last= Поповић|first= Р.|authorlink= |coauthors= |title= [[Енциклопедија српске историографије]]|year=1997|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last= Стојановић|first= Александар|authorlink= Александар Стојановић (историчар)|coauthors= |title= Српски цивилни/културни план владе Милана Недића|year=2012|url= |publisher= Институт за новију историју Србије|location= Београд|isbn=978-86-7005-112-6}}
|