Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м http -> https
м Разне исправке
Ред 28:
Остатак територије подељене Југославије је ушао у састав [[Србија под немачком окупацијом|Србије]], која је обухватала већи део подручја касније познатог као [[Централна Србија]], [[Косово и Метохија|север Косова]] (око [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]) и [[Банат у Другом светском рату|Банат]]. Србија је стављена под немачку окупацију{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}} и војну администрацију.<ref>Kroener, Bernhard . Germany and the Second World War: Organization and Mobilization of the German Sphere of Power, Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources 1942-1944/5 V/I. New York: Oxford University Press. 2000. ISBN 978-0-19-822887-5.</ref>
 
Немци су сматрали да је успоставом окупације Југославија ликвидирана као држава и да су уместо ње у државно-правном смислу формиране три нове државе, Хрватска, Србија и Црна Гора, иако ова последња није сматрана посебном земљом, већ протекторатом у саставу Италије. Према наводу објављеном у листу "Службене новине" од 15. септембра 1942. године, "на дан 22. јула 1942. потписан је у [[Берлин]]у Споразум о имовинско-правном раздвајању бивше југославенске државе“. Према овом споразуму, "сва државна имовина бивше Краљевине Југославије и њених бановина, која се на дан 15. априла 1941. налазила на подручју које је коначно припало једној од држава-стицатељки, постала је од тога дана власништво ове државе-стицатељке. Државе-стицатељке у смислу овог Споразума су: [[Трећи рајх|Немачки рајх]], [[Краљевина Италија|Италија]] (укључиво [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Албанија]] и [[Независна Држава Црна Гора|Црна Гора]]), Мађарска, [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Независна Држава Хрватска|Хрватска]] и [[Србија под немачком окупацијом|Србија]]."{{sfn|МилосављевићMilosavljević|2006|pp=}} Оваква државно-правна промена није била призната од стране Савезника, који су сматрали да Југославија државно-правно и даље постоји и који су признавали ауторитет Југословенске владе у изгнанству.
 
=== Успостављање војне управе у Србији ===
Ред 39:
{{main|Комесарска управа}}
[[Датотека:Plakat1.jpg|мини|десно|250п|Плакат о наредби за поступак са Јеврејима немачке војне команде 25. априла 1941.]]
Хитлер је на кратко разматрао могућност брисања сваког знака постојања српске државе, али је брзо одустао од ове идеје и почео да тражи погодног Србина да води колаборационистички режим. Након узимања у обзир бившег југословенског премијера [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]], бившег министра иностраних послова [[Александар Цинцар-Марковић|Александра Цинцар-Марковића]], бившег министра унуштрашњих послова [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]], председника клерофашистичког покрета [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]] и шефа београдске полиције [[Драгомир Јовановић|Драгог Јовановића]], војни заповедник Србије се одлучио за Аћимовића, који је оформио своју комесарску владу 30. априла 1941. и која је имала десет комесара.{{sfn|ПетрановићPetranović|1992|pp=}} Немци нису изабрали Љотића јер су веровали да има лошу репутацију у српском народу.{{sfn|ПетрановићPetranović|1992|pp=}}<ref>Ramet, Sabrina P.; Lazić, Sladjana . "The Collaborationist Regime of Milan Nedić".</ref> Аћимовић је био изразити антикомуниста и био је у контакту са немачком полицијом и пре рата.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}} Влада је положила заклетву крајем маја. Преосталих девет комесара били су: [[Стеван Иванић]], [[Момчило Јанковић]], [[Ристо Јојић]], [[Станислав Јосифовић]], [[Лазо М. Костић]], [[Душан Летица]], [[Душан Пантић]], [[Јеврем Протић]] и [[Милосав Васиљевић]]. Сваки комесар је био задужен за одређено министарство, које је наслеђено од предратне југословенске владе, осим министарства војске и морнарице које је укинуто.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}} Неколико комесара је имало министарска места у предратној југословенској влади, а Иванић и Васиљевић су били блиски Збору. Један од првих задатака је било да се изврши Турнерово наређење о регистровању свих [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] у Србији и увођења строгих ограничења на њихове активности. Имплементацију ових наређења је надгледала немачка војна управа, а Аћимовић и његов комесаријат унутрашњих послова су били задужени за њихово извршавање.<ref>Byford, Jovan (2011), "The Collaborationist Administration and the Treatment of the Jews in Nazi-occupied Serbia", in Ramet, Sabrina P.; Listhaug, Ola, Serbia and the Serbs in World War Two, London: Palgrave Macmillan. . {{page|year=2011|id=ISBN 0-230-27830-2|pages=109–127}}</ref>
 
Током маја 1941. Ферстер је издао бројна наређења, међу којима су захтев да се региструју све штампарске машине, ограничења слободе штампе, рада позоришта и других забавних места и наставак привредне производње. Такође је распутио Народну банку Краљевине Југославије и заменио ју је Српском народном банком.<ref>{{Cite book|last=Lemkin| first = Raphael| authorlink = Raphael Lemkin|title=Axis Rule in Occupied Europe
Ред 180:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Lemkin|first=Raphael| authorlink = Raphael Lemkin |title=Axis Rule in Occupied Europe |publisher=Lawbook Exchange | location = London |year=2008|isbn=9781584779018 |url=https://books.google.com/books?id=y0in2wOY-W0C&printsec=frontcover}}
* {{Cite book |ref= harv|last=БорковићBorković|first=др МиланMilan|authorlink= Милан Борковић|coauthors= |title=КВИСЛИНШКАKvinsliška УПРАВАuprava Уu СРБИЈИSrbiji 19411941—1944 - 1944 - књига(knjiga 1)|year=19791979a|url=http://znaci.net/00001/154.htm|publisher=Слобода|location=Београд Beograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=БорковићBorković|first=др МиланMilan|authorlink= Милан Борковић|coauthors= |title=КВИСЛИНШКАKvinsliška УПРАВАuprava Уu СРБИЈИSrbiji 19411941—1944 - 1944 - књига(knjiga 2)|year=19791979b|url=http://znaci.net/00001/155.htm|publisher=Слобода|location=Београд Beograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=ПетрановићPetranović|first=БранкоBranko|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=СрбијаSrbija уu ДругомDrugom светскомsvetskom ратуratu 1939—1945|year=1992|url=http://znaci.net/00001/92.htm|publisher=ВојноиздавачкиVojnoizdavački иi новинскиnovinski центарcentar|location= БеоградBeograd|id= }}
* {{Cite book |ref= harv|last=МилосављевићMilosavljević|first=ОливераOlivera|authorlink= Оливера Милосављевић|coauthors= |title=ПОТИСНУТАPotisnuta ИСТИНА.istina Колаборација- уkolaboracija Србијиu Srbiji 1941—1944.|year=2006|url=http://znaciwww.nethelsinki.org.rs/serbian/00001doc/21Ogledi07.htmpdf|publisher=ХелсиншкиHelsinški одборodbor заza људскаljudska праваprava уu СрбијиSrbiji|location=Београд Beograd|id=ISBN 86-7208-129-3}}
 
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]]