Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м http -> https |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
Остатак територије подељене Југославије је ушао у састав [[Србија под немачком окупацијом|Србије]], која је обухватала већи део подручја касније познатог као [[Централна Србија]], [[Косово и Метохија|север Косова]] (око [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]) и [[Банат у Другом светском рату|Банат]]. Србија је стављена под немачку окупацију{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}} и војну администрацију.<ref>Kroener, Bernhard . Germany and the Second World War: Organization and Mobilization of the German Sphere of Power, Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources 1942-1944/5 V/I. New York: Oxford University Press. 2000. ISBN 978-0-19-822887-5.</ref>
Немци су сматрали да је успоставом окупације Југославија ликвидирана као држава и да су уместо ње у државно-правном смислу формиране три нове државе, Хрватска, Србија и Црна Гора, иако ова последња није сматрана посебном земљом, већ протекторатом у саставу Италије. Према наводу објављеном у листу "Службене новине" од 15. септембра 1942. године, "на дан 22. јула 1942. потписан је у [[Берлин]]у Споразум о имовинско-правном раздвајању бивше југославенске државе“. Према овом споразуму, "сва државна имовина бивше Краљевине Југославије и њених бановина, која се на дан 15. априла 1941. налазила на подручју које је коначно припало једној од држава-стицатељки, постала је од тога дана власништво ове државе-стицатељке. Државе-стицатељке у смислу овог Споразума су: [[Трећи рајх|Немачки рајх]], [[Краљевина Италија|Италија]] (укључиво [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Албанија]] и [[Независна Држава Црна Гора|Црна Гора]]), Мађарска, [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Независна Држава Хрватска|Хрватска]] и [[Србија под немачком окупацијом|Србија]]."{{sfn|
=== Успостављање војне управе у Србији ===
Ред 39:
{{main|Комесарска управа}}
[[Датотека:Plakat1.jpg|мини|десно|250п|Плакат о наредби за поступак са Јеврејима немачке војне команде 25. априла 1941.]]
Хитлер је на кратко разматрао могућност брисања сваког знака постојања српске државе, али је брзо одустао од ове идеје и почео да тражи погодног Србина да води колаборационистички режим. Након узимања у обзир бившег југословенског премијера [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]], бившег министра иностраних послова [[Александар Цинцар-Марковић|Александра Цинцар-Марковића]], бившег министра унуштрашњих послова [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]], председника клерофашистичког покрета [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]] и шефа београдске полиције [[Драгомир Јовановић|Драгог Јовановића]], војни заповедник Србије се одлучио за Аћимовића, који је оформио своју комесарску владу 30. априла 1941. и која је имала десет комесара.{{sfn|
Током маја 1941. Ферстер је издао бројна наређења, међу којима су захтев да се региструју све штампарске машине, ограничења слободе штампе, рада позоришта и других забавних места и наставак привредне производње. Такође је распутио Народну банку Краљевине Југославије и заменио ју је Српском народном банком.<ref>{{Cite book|last=Lemkin| first = Raphael| authorlink = Raphael Lemkin|title=Axis Rule in Occupied Europe
Ред 180:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Lemkin|first=Raphael| authorlink = Raphael Lemkin |title=Axis Rule in Occupied Europe |publisher=Lawbook Exchange | location = London |year=2008|isbn=9781584779018 |url=https://books.google.com/books?id=y0in2wOY-W0C&printsec=frontcover}}
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]]
|