Стефан Вукчић Косача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Нема описа измене
Ред 2:
{{Инфокутија владар
| име = Стефан Вукчић Косача
| слика = StjepanKosaca.jpg
| опис_слике = Херцег Стјепан Косача
| пуно_име =
| датум_рођења = око [[1404]].
| место_рођења = околина [[Ново Горажде|Новог Горажда]]
| држава_рођења = [[Захумље]], [[Краљевина БоснаХум]]
| датум_смрти = [[22. мај]] [[1466]].
| место_смрти = [[Херцег Нови]]
Ред 21:
| супружник = [[Јелена Стратимировић Балшић]]<br />Варвара<br />војвоткиња Сесилија
| деца = [[Владислав Херцеговић]], [[Катарина Косача Котроманић]], [[Ахмед-паша Херцеговић|Стефан Херцеговић Косача]] (Ахмед-паша), [[Влатко Херцеговић]], [[Мара Херцеговић]]
| грб = Kosačegrb.png
| опис_грба = Породични грб хумске владарске династије Косача
| опис_грба =
}}
[[Датотека:Hercegova crkva u Sopotnici.jpg|десно|280п|мини|[[Ново Горажде#Херцегова црква у Сопотници|Црква Светог Ђорђа у Сопотници]] код [[Ново Горажде|Новог Горажда]], задужбина херцега Стефана Вукчић Косаче]]
 
'''Стефан Вукчић Косача''' (око [[1404]] — [[22. мај]] [[1466]]) је био оснивачвладар Хума тј. [[Војводство Светог Саве|војводства Светог Саве]], односно Херцеговине који је носио титулу [[херцег]]а [[Свети Сава|Светог Саве]].
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|лево|мини|280п|Ширење војводства Стефана Вукчића Косаче на Зету, 1441—1444.]]
 
Наследник је [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] од [[1435]]. године, био је најистакнутији међу Косачама и најистакнутији владар Хума или Херцеговине у историји. Од [[1440]]. до [[1443]]. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета)]]. Угрожен од Млечана и зетскога војводе [[Стефан Црнојевић|Стефана Црнојевића]], који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефаном Томашем]], с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине(хумске принцезе) за босанског краља ([[1446]]). Године [[1448]]. приклонио се Османлијама и српском деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]] у нападу на босанског краља и у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]] прогласио се „Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, (која се раније називала Хум или Хумска земља) од тада позната под именом [[Херцеговина]], протезала се од [[Лим (река)|Лима]] до [[Цетина|Цетине]] и од [[Рама (река)|Раме]] до [[Бока Которска|Которскога залива]]. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да [[Херцег Нови]] развије у поморско и трговачко средиште ([[1449]]. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с [[Котор]]ом и [[Дубровник]]ом, који је трајао 1451—1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]], херцегов син [[Владислав Херцеговић Косача]], властела Влатковићи и поједини херцегови [[вазал]]и). Османска војнаВојна помоћ Бранковића упућена херцегу поколебала је његове противнике па се [[1453]]. помирио са сином Владиславом, а [[1454]]. с Дубровником. Пошто су [[Османско царство|Османлије]] почеле упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефаном Томашевићем]] ([[1461]].)
 
Након пада Босне [[1463]]. његовењегову су земљедржаву Херцеговину постепено, од [[1465]]. године, освајале Османлије (Хум и Подриње) и [[Млетачка република|Млечани]] (Неретванску крајину). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје с Херцег Новим, који су Османлије [[Пад Херцеговине (1481)|заузели]] тек [[1483]], када је Херцеговина пала под Османлијску власт и добила назив Херцеговачки пашалук.
 
== Породично стабло ==