Ростислав Михајлович — разлика између измена

| држава_смрти = [[Мачванска бановина]] ([[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска (1000—1918)|Угарска]])

'''Ростислав Михаиловић''' ([[Бугарски језик|бугарски]], [[Руски језик|руски]]: Ростислав Михайлович, [[Мађарски језик|мађарски]]: Rosztyiszláv; после 1210—1262.) је био [[Кијевска Русија|руски]] принц из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]], кнез [[Новгородска република|Новгорода]] (1230), [[Галич (Украјина)|Галича]] (1236-1237, 1241-1242), [[Луцк]]а (1240), [[Чернигов]]а (1241-1242), [[славонски банови|славонски бан]] (1247-1248), први [[Мачванска бановина|мачвански бан]] (после 1248-1262) и самопроглашени [[списак бугарских владара|бугарски цар]] (1257) као и први [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] (1254-1262).

На југу државе, Бела је основао Славонску, Мачванску, Кучевско-браничевску и Северинску бановину. Ростислав је од свог таста добио територије у Берегу са дворцем Фузер. Таст га је 1247. године поставио за славонског бана. Од 1254. године помиње се и као мачвански бан (латински: dux de Macho). Мачванска бановина првобитно је обухватала долину Колубаре, али је касније укључивала и Београд. Од 1256. године, ако не и раније, Ростислав је и Браничевски бан. Мир између Угарске и Другог бугарског царства из 1255. године запечаћен је браком између Ростиславове ћерке Ане и [[Друго бугарско царство|бугарског]] цара [[МихаилоМихајло III Асен|Михаила Асена]]. Ростислав је 1256. године посредовао приликом склапања мира између свога зета Михаила и [[Никејско царство|никејског]] цара [[Теодор I Ласкарис|Теодора Ласкариса]].

Крајем 1256. године група бољара одлучила је да убије бугарског цара Михаила и замени га [[Коломан II Асен|Коломаном Асеном]], синовцем цара [[Јован Асен II|Јована Асена II]]. Михаило је убијен у лову у околини [[Велико Трново|Трнова]], а Коломан је узурпирао власт. Коломан је оженио Михаилову удовицу, односно кћер Ростислава Михаиловића. Није, међутим, успео да се одржи на власти. Како би заштитио своју ћерку, Ростислав је почетком 1257. године из Београда предузео поход ка Трнову. Изгледа да му је Ана била изговор да власт у Бугарској приграби за себе. Ростислав се са војском појавио пред Трновом. Међутим, не успева да освоји бугарску престоницу те се повлачи ка Видину. Тамо је сам себе прогласио за бугарског цара. Угари прихватају његову титулу. У југоисточној Бугарској је за цара проглашен [[Мицо Бугарски|Мицо]], а у Трнову, након погибије Коломана, [[Константин I Асен Тих|Константин Тих]].

У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни [[Усора (област)|Усора и Соли]]. Он је "дукс Галиције и господар Мачве" (dux Gallicie et dominus de Machou). Његова власт у Мачви ослањала се на традицију сремског кнештва [[Јован Анђео од Срема|Јована Анђела]], сина угарске принцезе [[Маргарита Угарска|Маргарите]] (Марије) и византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]]. Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу "кнегиње Галиције и Босне и Мачве" (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овде подразумевају земље Усора и Соли. Власт [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Кнегињу Ану наследио је син [[Бела од Мачве|Бела Ростисављевић]]. Бела је био на челу Мачванско-усорског кнештва до своје смрти 1272. године. Ратовао је против српског краља [[Стефан Урош I Немањић|Уроша I]] који том приликом пада у заробљеништво. Тадашњи краљ [[Ладислав IV Куманац]] и његова мајка [[Јелисавета Куманка|Јелисавета]] били су играчке у рукама угарске властеле. Власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему сведоче бројне повеље из периода од 1272. до 1280. године. Смењују се Роланд Ратот, Хенрик Гисинговац, Егидије од Мославине, [[Угрин Чак]], извесни Јан и Иринеј. Изричит помен "бановине Усоре и Соли" помиње се у титули Гисинговца од новембра 1272. до априла 1273. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна.