Лаза Костић — разлика између измена

68 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
нема резимеа измене
[[Датотека:Laza Kostić.JPG|thumb|250п|лево|''Лаза Костић, биста на Калемегдану'']]
[[Датотека:Lenka i Laza.JPG|мини|лево|250п|Ленка Дунђерски и Лаза Костић споменици у Кулпину]]
Рођен је [[1841]]. год. у [[Ковиљ]]у, у [[Бачка|Бачкој]], у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, где му је учитељ био Глигорије Глиша Каћански.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:601452-Vojvodjanske-price-Ucitelj-Glisa-Lazu-Kostica-naucio-slova Учитељ Глиша Лазу Костића научио слова („Вечерње новости“, 20. април 2016)]</ref> [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Гимназију]] је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Панчево|Панчеву]] и [[Будим]]у, а права и докторат права на [[Пешта]]нском универзитету.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=02&dd=02&nav_id=1092093 Заоставштина др Лазе Костића у Музеју Војводине (Б92, 2. фебруар 2016)]</ref> Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. Двапут је допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] и други пут због борбеног и антиаустријског говора у [[Београд]]у на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза [[Милан Обреновић|Милана]]. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]], живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти [[Србија|Србију]]. На позив кнеза [[Никола I Петровић|Николе]] одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]] и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку. У [[Сомбор]]у је провео остатак живота релативно мирно. Ту је десет година био председник [[Српска читаоница у Сомбору|Српске народне читаонице]] која се данас по њему назива, иако је изгубила првобитну функцију.
 
У Пешти се 1892. године сусрео са [[Никола Тесла|Николом Теслом]] коме је 1895. препоручио за женидбу [[Јелена Ленка Дунђерски|Ленку Дунђерски]], у коју је и сам био потајно заљубљен. Интересантно је да је Тесла поред Ленке Дунђерски одбио и славну глумицу [[Сара Бернар|Сару Бернар]].<ref>[http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/464207/OTKRIVAMO-Zasto-je-Tesla-odbio-lepu-Lenku Зашто је Тесла одбио лепу Ленку („Блиц“, 12. мај 2014)]</ref>
21

измена