Уједињење Италије — разлика између измена

Италија је и након [[1848]]. године остала подељена. Но, свестСвест о припадности једној нацији је све више јачала међу Италијанима. Због јаког привредног развоја у северној Италији, потреба за јединственим тржиштем, тј. за уједињењем италијанских држава се појачавала. [[Краљевина Пијемонт-Сардинија]] ([[Пијемонт]]) била је привредно најразвијенија. Због тога је гроф [[Камило Бенсо ди Кавур]], пијемонтски председник владе, настојао, уз помоћ [[Француска|Француске]], ујединити италијанске државе. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] и Кавур одлучили су се на рат против [[Аустрија|Аустрије]]. [[Ломбардија]] и [[Венеција]] требало је да припадну Пијемонту, а [[Ница]] и [[Савоја]] Француској. [[1859]]. године у [[Битка код Солферина|бици код Солферина]] Аустрија је поражена. Ломбардија је прикључена Пијемонту, али то није био случај с Венецијом. Наполеон се повукао из рата, изненадно, те су Италијани, незадовољни тиме, развргли савез с Француском. У исто вријеме у [[Парма|Парми]], [[Модена|Модени]] и [[Тоскана|Тоскани]] долази до устанка и оне се [[1860]]. прикључују Пијемонту. Настављају се револуционарни покрети и тежње италијанских држава за уједињење с Краљевином Сардинијом. 1860. године у [[Напуљско краљевство|Напуљском краљевству]] избија устанак на чије чело стаје Ђузепе Гарибалди. Апсолутна власт [[Династија Бурбон|Бурбона]] у [[Напуљ]]у срушена је, а уједињење с Пијемонтом је проглашено. Тако је [[1861]]. створена [[Краљевина Италија]]. Краљ Краљевине Сардиније, [[Виторио Емануеле II Савојски|Виторио Емануеле II]], постаје њен први краљ. Поразом Аустрије од [[Пруско краљевство|Пруске]] [[1866]]. године, Венеција је прикључена Италији. [[1870]]. године, када је преостали део [[Папска држава|Папске државе]] прикључен Краљевини Италији, завршава процес уједињења Италије, а [[Рим]] постаје [[главни град|престоница]] јединствене државе.