Војна болница Ниш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ажурирање
Ред 237:
У данима [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[Србија у Првом светском рату|Србију]] је захватила епидемија пегавог [[тифус]]а, а посебно Ниш и крајеве око Ниша. Са фронта на [[Дрина|Дрини]], [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у све више је пристизало рањеника у [[Ниш]]. Само у једном месецу болница је збринула 6.000 рањеника.
 
У оваквом стању Војну болницу је [[1. март]]а 1915. примио др [[Владимир Станојевић (водитељ)|Владимир Станојевић]] као њен нови управник, са поприличим бројним стањем и проблемима;
 
...''„лекара и лекарских помоћника (37), болничара (256) и милосрдних сестара (175), а рањеника напретек.... Болница је имала у свом кругу 26 које зиданих зграда које барака. Од ових је било 18 у којима су били смештени болесници ... Рачуна се, неко време да је свију болесника могло бити, средином фебруара, кад је епидемија најјаче владала, око 3000...“ <ref name="Pavlović B. ">Pavlović B. Stalna vojna bolnica u Nišu (1878-1918),: 110 godišnjica Vojne bolnice u Nišu (1878-1988). Vojna bolnica. Niš, 2960, 1988.</ref>