У јужнословенској митологији дрекавац је само један од многи [[демон]]a који обитавају у природи. Описује се као мало биће човјеколике грађе са дигим и оштрим канџама на прстима, и великом главом на танком врату<ref name = SMR>{{Cite book |author = Š. Kulišić |author2 = P. Ž. Petrović |author3 = N. Pantelić |title = Српски митолошки речник |year = 1970. |publisher = Nolit |location = Belgrade |language = Српско-Хрватски |pages = 110 |chapter = Дрекавац}}</ref>. Прекривен је дугим крзном по коме непрестано гази и због тога урла. Његов урлик звучи као мјешавина вриштања, плача и вучјег завијања. Он својим урликом плаши људе који се касно у ноћи затекну у близини мјеста где он обитава, а зна често их и навести да залутају. Дрекавац се јако плаши дневне светлости и [[пас]]а<ref name = SMR/>, и једино се може сусрести ноћу у периоду између поноћи и свитања, а понекад и у јутарњем периоду кад се спусте густе магле. Преко дана он борави у својим дубоким јазбинама које копа својим канџама. По јужнославенским предањима дрекавци се најчешће могу срести у току прољећа кад су и друга [[Списак словенских митолошких бића|митолошка бића природе]] активна<ref name = SMR></ref>. Дрекавци насељавају [[Пећина|пећине]], [[Планина|горе]] и [[Шума|шуме]], а могу се и наћи у близини [[поток]]а, [[Река|ријека]], [[бара]] и [[мочвара]].
