Француски устав (1793) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
 
==Устав==
Након [[Револуција од 31. маја до 2. јуна 1793. године|револуције од 2. јуна 1793. године]], први задатак Монтање био је да умири народне покрете. То је учинила доношењем нових закона. Емигрантска добра подељена су сиромашним сељацима. Укинута су сва [[Феудализам|феудална]] права без накнаде. Изгласан је нов устав (1793). Декларација права која му претходи је напреднија од [[Декларација о правима човека и грађанина|Декларације]] из 1789. године. Устав је прихваћен са 1.800.000 према 17.000 гласова. Резултати су проглашени [[Устанак 10. августа 1792.|симболично]] 10. августа 1793. године. Устав су израдили монтањари, пре свега [[Максимилијан Робеспјер]] и [[Луј Антоан Сен-Жист]]. Устав је заменио [[Француски устав (1791)|претходни]] из 1791. године. Остао је на снази до доношења [[УставФранцуски Францускеустав (1795)|Устава]] из 1795. године.
 
Текст новог устава инспирисан је Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године. У новој декларацији прикључена су нова права: проглашена је надмоћ народног над државним суверенитетом, бројна економска и социјална права (укинут је [[Ле Шапељеов закон]]), право на побуну, укидање ропства и др. Укинута је подела на активне и пасивне грађане коју су створили жирондинци. Монтањарски [[Национални конвент|Конвент]] је убрзо донео "[[Закон о сумњивима]]" који је омогућио завођење [[Јакобинска диктатура|јакобинског терора]]. Због тога устав из 1793. године никада званично није ступио на снагу. Сва власт била је у рукама револуционарних [[Комитет јавне безбедности|Комитета јавне безбедности]] и [[Комитет јавног спаса|Комитета јавног спаса]]. Новим уставом из 1795. године установљен је француски Директоријум. [[Француска револуција 1848.|Револуционари]] из 1848. године били су инспирисани овим уставом. Начела устава из 1793. године постала су део идеолошког уверења [[Трећа француска република|Треће републике]].