Романови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 29:
Успон Романових почиње удајом Анастасије Романовне Захарине-Јурјеве, кћерке Романа Јурјевича Захарина, за московског великог кнеза [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Након што је он проглашен за цара, Анастасија је постала прва руска царица. Захарини-Јурјеви су тако постали блиски царском двору.
Ивана Грозног је наслиједио његов трећи син [[Фјодор I Звонар|Фјодор]] који није имао потомство. Након Фјодорове смрти и гашења 700-годишње династије [[Рјуриковичи|Рјурикович]] Земски сабор је [[1598]]. за цара изабрао [[Борис Годунов|Бориса Годунова]], Фјодоровог шурака. Он је владао до изненадне смрти [[1605]]. када га је наслиједио син [[Фјодор II Борисович]] који је убрзо погубљен заједно са мајком.
За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.
Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из [[
=== Владавина ===
Ред 45:
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] ([[1812]]) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] ([[1855]]).
Императора Николаја Првог је наслиједио његов син [[Александар II Николајевич]] који је спровео тзв. велике реформе (укидање кметства, финансијску, школску, управну, судску и војну реформу). Убијен је у терористичком нападу [[1881]]. На престо је дошао његов син [[Александар III Александрович]] за чије вријеме [[Руска Империја]] није водила ниједан рат. Остао је запамћен као „Александар Миротворац“. Спровео је конзервативне контрареформе тј. ревизију либералних реформи његовог оца. Умро је [[1894]], а наслиједио га је његов син [[Николај II Александрович]]. За његово вријеме је избила [[Руска револуција 1905.|Руска револуција]] ([[1905]]), донесен је [[Основни државни закони Руске Империје|први руски устав]] ([[1906]]) и започет [[Први светски рат|Први свјетски рат]] ([[1914]]). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца [[Алексеј Николајевич|Алексеја Николајевича]] током [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] ([[1917]]). Његов брат [[Михаил Александрович]] није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела [[Привремена влада (Русија)|Привремена влада]] која је управљала земљом до бољшевичке [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].
=== Убиство царске породице ===
| |||