Украјинци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 196:
''Источна обала''
Док на Западној обали Украјинци долазе под утицај аустријске културе, и на Левој обали има компликација. Руси и Швеђани ратују за Балтичку обалу. Војска је скупа, врши се економски притисак на Украјинце. Године 1687. за атамана је изабран [[Иван Мазепа]] 1644—1709. Он ризично коцка, своје козаке (4,000) удружује у десетом месецу 1708. с војском Карла. Споразум је ускоро склопљен између Украјине и Шведске по којем ће Украјина бити потпуно независна од свих страних сила. Несрећом, већина украјинске јавности није упућена у атаманове интенције и противи се његовом плану устанка против [[Петар Велики|Петра]]. Неслога је довела да су царске трупе почеле прогањати козаке. Делом су ови козаци уништени, а неки позатварани. Атаман Иван је проглашен издајицом а име му је анатемизирано. Царском одлуком новим атаманом проглашен је И. Скоропадски (1646—1722)
Након пораза шведске војске код Полтаве у шестом месецу 1709. и капитулацијом Карла и његових савезника, царска офанзива против аутономије гетманата извршена је много брже. Запорошки сич је уништен. Хиљаде козака беже у Турску у потрази за заштитом. Петар I успешно уништава све трагове украјинског државног система и њен економски потенцијал. Током елекције И. Скоропадски (1708), Петар I одбија да потпише традиционални уговор између Украјине и Русије. Нови атаман, практично нема никаквих права доношења самосталних одлука. Сљедећи корак уништења украјинске аутономије је стварање (Прве) Мале Русије 1722.
Ред 202:
Касније нешто покушава учинити нови гетман Д. Апостол (1654—1734), оснује тек 'нови сич', гетманове активности остадоше под паском цара, односно његове политике. К. Розумовски (1728—1803) изабран је за новог гетмана 1750., он ће бити последњи. Он ипак реорганизује козачку војску, припрема неке реформе, одржава састанке козачких часника и настоји се реши стране политике. Но ствара се и Друга Мала Русија 1764., потпуно је ликвидирана аутономија Леве обале гетманата. Напади цариста 1770-их и 1780-их финале су уништења украјинске аутономије и ликвидације козачке војске. На месту Слободне Украјине настаће Харковско поткраљевство.
Манифестом 1775. проглашена је ликвидација запорошког сича. 1780-их територија је подељена на регије које воде гувернери-генерали. Крајем века Украјина не губи само политичку, него и економску независност, што је последица економске политике руске монархије.
=== Украјина у 19. веку ===
| |||