Википедија

Чарлс II Стјуарт — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 27:
'''Чарлс -{II}-''' ({{јез-енгл|Charles II of England}}; [[Лондон]], [[29. мај]] [[1630]]. — Лондон, [[6. фебруар]] [[1685]].) је био [[Британска монархија|краљ]] Енглеске, Шкотске и Ирске од 29. маја [[1660]]. до 6. фебруара 1685. године.
 
Поборници монархије сматрају да је Чарлс постао краљ [[де јуре]] смакнућем његовог оца [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса I]], 30. јануара [[1649]]. године. Шкотски парламент га је прогласио краљем Шкота 5. фебруара 1649. године. Крунисан је у Шкотској јануара [[1651]], али је после пораза у [[Битка код Вустера|бици код Вустера]] 3. септембра исте године морао да побегне у избеглиштво. Наредних 9 година провео је у Француској, Холандији и [[Шпанска Низоземска|Шпанској Низоземској]]. Званично је постао краљ 29. маја 1660. након смрти [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]], када га је парламент позвао назад у земљу. Тиме је завршено раздобље [[Комонвелткомонвелт ЕнглескаЕнглеске|комонвелта]] и започела [[рестаурација монархије у Енглеској]].
 
По повратку на престо, парламент га је нагнао да учврсти положај [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] на рачун [[пуританизам|пуританаца]], иако је сам краљ нагињао религијској толеранцији и римокатоличанству. Главни спољнополитички догађаји његове владавине били су [[Други англо-холандски поморски рат|Други]] и [[Трећи англо-холандски поморски рат|Трећи англо-холандски рат]]. Завереници су [[1683]]. покушали да убију Чарса и његовог брата Џејмса у [[Житна завера|житној завери]]. За живота су га звали ''Весели монарх'', јер је био познат по љубавницама и као [[хедонизам|хедониста]].
Ред 45:
== Краљ Шкота ==
 
Чарлс I је смакнут у јануару [[1649]]. године, а Енглеска је проглашена [[Комонвелткомонвелт ЕнглескаЕнглеске|републиком]]. Истовремено [[Шкотска]] је под водством [[Презбитеријанствопрезвитеријанство|презбитеријанаца]] у Чарлсу препознала очевог насљедника, па је тиме правно онемогућила Енглезе да само својом одлуком одлучују о судбини монархије. Дана [[5. фебруар]]а [[1649]]. у [[Единбург]]у је објављено да је Чарлс II нови краљ Шкота, под условом да обећа да ће [[Шкотска црква]] бити ослобођена утицаја [[АнгликанскаЦрква цркваЕнглеске|Енглеске]], те остала [[Презбитеријанска црква|презбитеријанска]] . Након доласка у Шкотску [[23. јун]]а [[1650]]. године, Чарлс је формално пристао на те услове како би добио подршку у Шкотској, али то га је учинило још непопуларнијим у Енглеској.
 
Дана [[1. јануар]]а [[1651]]. године Чарлс је и крунисан за шкотског краља, али убрзо бијаше презрен од стране својих шкотских домаћина, чему је придоносила и војна пријетња из Енглеске. Наиме, републиканске војне снаге из Енглеске предвођене [[Оливер Кромвел|Оливером Кромвелом]] одлучиле су покренути напад на Шкотску како би потпуно поразиле остатке ројалистичких снага. Чарлс је са својим шкотским савезницима одлучио покушати напасти и тиме изненадити енглеске републиканске снаге, те продријети у Енглеску. Међутим, многи од шкотских вођа су Чарлса напустили у одлучујућим тренуцима, па је напад доживио фијаско и пораз у [[битка код Вустера|бици код Вустера]], [[3. септембар|3. септембра]] [[1651]]. године. Чарлс је након тога морао кренути у бијег. У почетку се скривао пред републиканцима, који су расписали награду од 1.000 фунти за његову главу и запријетили смрћу сваком оном ко му помогне.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Након шест седмица скривања и прерушавања (које је отежавала његова надпросјечна висина {{sfn|Fraser|1979|pp=}}{{sfn|Hutton|1989|pp=}}) умаћи у Француску.
Ред 57:
[[Датотека:Charles II of England.png|лијево|250пx|мини|Чарлс II]]
 
Смрт Оливера Кромвела [[1658]]. године у првом тренутку није се чинила као нова Чарлсова шанса, будући да је у Енглеској] титулу лорда протектора преузео његов син, [[Ричард Кромвел]]. Међутим, Ричард није посједовао очеву харизму, па је био без подршке у парламенту и војсци. Из тих разлога био је присиљен напустити свој положај [[1659]]. године. Протекторат Енглеске био је укинут, а [[Комонвелт ЕнглескаЕнглеске|Комонвелт]] укинут. Немире и анархично стање који су настали својом војском је смирио [[Џорџ Монк]], гувернер Шкотске, који је на челу својих снага ушао у [[Лондон]], разријешио парламент и расписао изборе за нови након скоро двадесет година.{{sfn|Fraser|1979|pp=}}
 
Рестрикције према ројалистичким кандидатима и гласачима су биле игнорисане, па су избори резултирали [[Дом комуна|Домом комуна]] који је био једнако подијељен на ројалисте и парламентарце, те на англиканце и презбитеријанце.<ref name=Miller/> На изборима су надмоћно побиједили ројалисти, а тако изабрани парламент састао се [[25. април]]а [[1660]]. Чарлс је у насталој ситуацији донио декларацију којом је изнио своје увјете за повратак на власт, а у којој је, између осталог, пристао на опрост свим непријатељима свога оца. У декларацији се истиче да је Чарлс након смрти свог оца [[1649]]. године био законити суверен и краљ.
Ред 71:
Године [[1665]]. Чарлс се суочио са великим здравственим проблемом; Великом лондонском кугом. Врх је досегла у новембру, када је седмично умирало седам хиљада људи.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Чарлс и његов двор премјештени су у [[Солсбери]], а парламент се састајао у Оксфорду.<ref name=Miller/>
 
Управо у периоду када је Лондон излазио из епидемије куге, избио је [[Велики пожар у Лондону|Велики лондонски пожар]]. Ватра је прогутала 13.200 кућа и 87 цркава.<ref name=Porter>{{cite book|last=Porter|first=Stephen|year=2007|The Great Fire of London|pages=}}</ref> Краљ и његов брат, војвода од Јорка, придружили су се акцијама сузбијања пожара. Народ је за подметање пожара кривио римокатоличке конспираторе,{{sfn|Fraser|1979|pp=}}<ref name=Miller/> мада је касније откривено да је пожар започео у пекари у Падинг Лејну.{{sfn|Porter|2007|pp=}}
 
=== Спољана политика ===
Ред 79:
У знак захвалности [[1663]]. године, земљопосједе у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]], у провинцији тада знаној под именом Каролина, додијелио је осморици племића који су му били лојални за вријеме његове борбе за повратак на пријестоље.
 
Године [[1652]]. Чарлс започиње рат са Низоземском републиком, који у два наврата по двије године траје до [[1667]]. године. У почетку рата Енглеска је постизала успјехе освојивши град [[Њујорк|Нови Амстердам]], који је након освајања добио име [[Њујорк]] у част Чарлсовог брата Џејмса, војводе од Јорка. Међутим, године [[1667]]. Холанђани су Енглезе изненадили нападом на усидрене бродове на ријеци [[Темза|Темзи]], потопивши цјелокупну енглеску флоту осим брода ''ХМС Ројал Чарлс'', који су као трофеј одвукли у Холандију. Након тога [[1667]]. године је потписан споразум у [[Бреда|Бреди]] којим је ратни сукоб завршен.
 
Године [[1668]]. Енглеска је склопила савезништво са [[Шведска|Шведском]] и својим донедавним непријатељем, [[Холандија|Холандијом]], како би опонирали агресивном француском краљу, Лују XIV. Луј XIV је убрзо склопио мировни споразум са Тројном алијансом, али је задржао своје агресивне намјере према Холандији. [[1670]]. године, како би превладао своје финансијске потешкоће, у [[Довер]]у је потписао споразум којим се Француска обавезује Енглеској плаћати данак од 200.000 фунти годишње, а Енглеска се обавезала Француској слати војну подршку. Истим споразумом Чарлс је обећао да ће се преобратити на [[католицизам]], кад му то његов статус краља Енглеске допусти, а Луј је заузврат обећао да ће му помоћи сузбити могуће побуне.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Да ли је Чарлс икада озбиљно намјеравао преобратити се, остаје непознато.<ref name=Seaward>{{cite book|last=Seaward|first=Paul|year=1979|title=Charles II (1630-1685)|pages=}}</ref>
Ред 90:
Иако му је у почетку наклоњен, Чарлс је током седамдесетих година [[17. век]]а, нарочито у погледу вођења ратова и вјерске политике, занемарио парламент. Године [[1672]]. донио је [[Краљевска декларација о опросту|Краљевску декларацију о опросту]], којом је обуставио кажњавање католика и других вјерских мањина. Исте године ступио је у савез са католичком Француском и поново започео рат са Холандијом.{{sfn|Fraser|1979|pp=}}{{sfn|Hutton|1989|pp=}}
 
Парламент се супротставио Краљевској декларацији о опросту, тврдећи да краљ није имао право зауставити примјењивање раније донешене законе. Чарлс је повукао декларацију, али је пристао на [[Пробни закони|пропис]] којим јавни службеници не би само били дужни полагати заклетву коју би прописивала [[Црква Енглеске|Енглеска црква]], већ би се и даље осуђивало учење Католичке цркве као празновјерје и идолопоклонство.{{sfn|Raithby|1819|pp=782-785}} Како је парламент одбио прихватити финансирање рата са Холандијом, Чарлс је био присиљен тај изгубљени рат завршити споразумом [[1674]]. године.
 
Како Чарлс није имао дјеце, све изгледнијом се чинила могућност да ће га наслиједити брат Џејмс, који се у међувремену преобратио на католичанство. Та чињеница је била разлог из којег је [[1678]]. године избила антикатоличка хистерија којој је поводом била објава становитог списка завјереника који су хтјели убити Чарлса, а међу оптуженима је била и сама краљица (која ће недуго након доказивања своје невиности умријети).{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Посљедица је била смакнуће неколицине невиних људи како би се примирила јавност.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Како би краљевску породицу учинио мање католичком и више протестантском, своју братичину [[Мери II од Енглеске|Мери]] је удао за протестантског холандског принца, [[Вилијам III Орански|Вилијама]].{{sfn|Fraser|1979|pp=}}{{sfn|Hutton|1989|pp=}}
Ред 104:
== Смрт ==
 
Чарлс је изненада оболио [[2. фебруар]]а [[1685]]. године, од дисфункције [[бубрег]]а и [[уремијаазотемија|уремије]], што се манифестирало задржавањем мокраће у тијелу, те комом и напослијетку смрћу.{{sfn|Fraser|1979|pp=}}{{sfn|Hutton|1989|pp=}} Посљедњим ријечима је замолио свога брата да се побрине за његову љубавницу, Нели Гвин.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Пред смрт се наводно преобратио на католичанство, мада није познато колико је био при свијести у тренутку преобраћења.{{sfn|Hutton|1989|pp=}} Умро је у сриједу, [[6. фебруар]]а [[1685]]. године, у старости од 55 година. Покопан је у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] [[14. фебруар]]а, у врло једноставној церемонији.{{sfn|Hutton|1989|pp=}} Наслиједио га је млађи брат, [[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II Енглески и VII Шкотски]].
 
== Потомство ==
Ред 125:
| 2 = 2. [[Чарлс I Стјуарт]]
| 3 = 3. [[Хенријета Марија од Француске]]
| 4 = 4. [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс I]]
| 5 = 5. [[Ана од Данске]]
| 6 = 6. [[Анри IV]]
Ред 147:
| 24 = 24. [[Шарл IV од Бурбон-Вандома]]
| 25 = 25. [[Франсуаза Алансонска]]
| 26 = 26. [[Енрике II од Наваре|Хенрик II од Наваре]]
| 27 = 27. [[Маргарита од Наваре]]
| 28 = 28. [[Косимо I Медичи]]
| 29 = 29. [[Еленора од Таледа]]
| 30 = 30. [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I Хабзбуршки]]
| 31 = 31. [[Ана Јагелонска]]
}}
Ред 165:
 
{{низ
| пре=[[Комонвелт Енглеске|Комонвелт Енглеска]]
| списак=[[Списак енглеских монарха|Краљ Енглеске]]
| после=[[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чарлс_II_Стјуарт”