Стара Грчка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Књижевност: Исправљена грешка при куцању ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Parthenon-Restoration-Nov-2005-a.jpg|мини|[[Партенон]], храм богиње Атине. Данас се сматра једном од икона Античке Грчке.|300п]]
{{Историја Грчке}}
'''[[Антика|Античка]] Грчка''' (често називана као '''Стара Грчка''' или '''Хеленска цивилизација''') је термин који се у широком контексту употребљава да би описао [[Цивилизација|цивилизацију]] која се развила над [[Племе|племенима]] који су говорили [[грчки језик|грчким језиком]] током [[Стари век|старог века]]. Специфичније, термин Античка Грчка се односи на цивилизацију која је почела да се уздиже током [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] и периодом који је уследио након пропасти [[Микенска Грчка|Микенске цивилизације]], и која се развила на подручју [[континент]]алне [[Грчка|Грчке]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Средоземно море|Медитерана]] и [[обала]]ма [[Црно море|Црног мора]] све до [[146. п. н. е.]] када је Грчка освојена од стране [[Римска република|Римске републике]]. Цивилизација Старих Грка се развила широм подручја [[Исток|источног]] Медитерана и данас се сматра углавном као најважнија цивилизација старог века. Историја Античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први је [[архајски период|архајска ера]] која је трајала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] Други је [[
Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12.]] и [[11. век п. н. е.|11. веку п. н. е.]] у Грчкој је уследио период познат као [[Мрачни век (Античка Грчка)|Мрачни век]]. Тај назив је коришћен из разлога зашто [[историја|историјски]] и [[археологија|археолошки]] подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била [[Дорци]], [[Еолци]], [[Јонци]] и [[Ахајци (племе)|Ахајци]]. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током [[10. век п. н. е.|10.]] и [[9. век п. н. е.|9. века п. н. е.]] уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције [[полис|града-државе]] на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову [[Италија|јужну Италију]] и [[Сицилија|Сицилију]], која ће остати позната као [[Велика Грчка]]. Након неуспешног покушаја [[Ахеменидско краљевство|Персије]] да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у [[Античка Атина|Атини]], која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и [[Античка Спарта|Спарте]] довешће до [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] грчки градови-државе пашће под утицај [[Античка Македонија|Македоније]] која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до [[Индијски потконтинент|Индије]]. Након македонског освајања Персије, на простору [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] процветаће [[хеленистичка ера|хеленистичка]] култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као [[грчко-римска цивилизација|грчко-римска]].
| |||