Чарлс II Стјуарт — разлика између измена

Четрдесетих година [[17. век]]а, током којих је његов отац водио политичку и војну борбу са парламентом, Чарлс је био још сасвим млад, али је упркос томе пратио свог оца током рата и држао положај заповједника снага на западу земље.{{sfn|Fraser|1979|pp=}}<ref name=Hutton>{{harvnb|Hutton|1989|pp=}}</ref> Као четрнаестогодишњак са братом [[Џејмс II Стјуарт|Џејмсом]] учествовао је у бици код Едгехилла. Године [[1647]]. га је отац, због бојазни за његову сигурност, упутио мајци Хенријети Марији у [[Француска|Француску]], гдје је на трону био његов осмогодишњи рођак, [[Луј XIV]].{{sfn|Fraser|1979|pp=}}<ref name=Miller>{{harvnb|Miller|1991|pp=}}</ref> Године [[1648]]. Чарлс је прешао у [[Холандија|Холандију]], и то у [[Хаг]], одакле је његов отац очекивао војну помоћ [[Вилијам II Орански|Вилијама II]], мужа своје сестре [[Марија Хенријета Стјуарт|Марије Хенријете]], након што је било јасно да француска родбина Хенријете Марије неће помоћи ројалистима.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Међутим, Чарлс није успио искористити краљевску флоту која је тамо била усидрена, јер је у међувремену у [[битка код Престона|бици код Престона]] његов отац изгубио рат.{{sfn|Fraser|1979|pp=}}

 

 

== Краљ Шкота ==

 

 

 

== Ново прогонство ==

Рестрикције према ројалистичким кандидатима и гласачима су биле игнорисане, па су избори резултирали [[Дом комуна|Домом комуна]] који је био једнако подијељен на ројалисте и парламентарце, те на англиканце и презбитеријанце.<ref name=Miller/> На изборима су надмоћно побиједили ројалисти, а тако изабрани парламент састао се [[25. април]]а [[1660]]. Чарлс је у насталој ситуацији донио декларацију којом је изнио своје увјете за повратак на власт, а у којој је, између осталог, пристао на опрост свим непријатељима свога оца. У декларацији се истиче да је Чарлс након смрти свог оца [[1649]]. године био законити суверен и краљ.

 

 

 

Парламент, за чијег се кратког мандата провела рестаурација монархије, је непосредно прије Чарлсовог крунисања у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] [[23. април]]а [[1661]]. године разријешен, а након крунидбе окупио се нови парламент у којем су већину имали ројалисти, па Чарлс није имао разлога наредних седамнаест година бирати нови парламент. Чарлс се одрекао неких непопуларних порезних закона из доба владавине својег оца, а парламент му је заузврат утврдио годишњи приход од 1.200.000 фунти. Чак се и ова сума Чарлсу показала недовољном кроз владавину.

У знак захвалности [[1663]]. године, земљопосједе у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]], у провинцији тада знаној под именом Каролина, додијелио је осморици племића који су му били лојални за вријеме његове борбе за повратак на пријестоље.

 

 

Године [[1668]]. Енглеска је склопила савезништво са [[Шведска|Шведском]] и својим донедавним непријатељем, [[Холандија|Холандијом]], како би опонирали агресивном француском краљу, Лују XIV. Луј XIV је убрзо склопио мировни споразум са Тројном алијансом, али је задржао своје агресивне намјере према Холандији. [[1670]]. године, како би превладао своје финансијске потешкоће, у [[Довер]]у је потписао споразум којим се Француска обавезује Енглеској плаћати данак од 200.000 фунти годишње, а Енглеска се обавезала Француској слати војну подршку. Истим споразумом Чарлс је обећао да ће се преобратити на [[католицизам]], кад му то његов статус краља Енглеске допусти, а Луј је заузврат обећао да ће му помоћи сузбити могуће побуне.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Да ли је Чарлс икада озбиљно намјеравао преобратити се, остаје непознато.<ref name=Seaward>{{cite book|last=Seaward|first=Paul|year=1979|title=Charles II (1630-1685)|pages=}}</ref>

 

[[Датотека:Charles2coin.jpg|мини|Кованица из 1683. са Чарлсовим ликом]]

 

=== Сукоби са парламентом ===

Како Чарлс није имао дјеце, све изгледнијом се чинила могућност да ће га наслиједити брат Џејмс, који се у међувремену преобратио на католичанство. Та чињеница је била разлог из којег је [[1678]]. године избила антикатоличка хистерија којој је поводом била објава становитог списка завјереника који су хтјели убити Чарлса, а међу оптуженима је била и сама краљица (која ће недуго након доказивања своје невиности умријети).{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Посљедица је била смакнуће неколицине невиних људи како би се примирила јавност.{{sfn|Fraser|1979|pp=}} Како би краљевску породицу учинио мање католичком и више протестантском, своју братичину [[Мери II од Енглеске|Мери]] је удао за протестантског холандског принца, [[Вилијам III Орански|Вилијама]].{{sfn|Fraser|1979|pp=}}{{sfn|Hutton|1989|pp=}}

 

 

=== Сукоб око насљедства круне ===

Године [[1679]]. парламент се почео врло жестоко супротстављати могућности да Чарлса наслиједи његов брат Џејмс, католик. Један од заступника, Антхонy Асхлеy Цоопер, гроф од Схафтесбурyја, предложио је [[Повеља о искључивању|Повељу о искључивању]] којим би се Џејмса искључило као насљедника круне, а у насљедну линију укључи [[Џејмс Скот, 1. војвода од Монмута]], ванбрачни Чарлсов син. [[Торијевци]] (конзервативци) били су против искључења, а [[виговци]] (либерали) за искључење.{{sfn|Hutton|1989|pp=}}<ref name=Miller/>

 

 

== Смрт ==

 

 

== Потомство ==