Василиј IV Шујски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: промењено Категорија:Чланце које је започео Михајлокс у Категорија:Чланци које је започео Михајлокс
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 30:
Од Данијела до [[Фјодор I Звонар|Фјодора I]] сви дотадашњи Рурјиковичи који владају Московском државом и потом царством потичу по мушкој линији од [[Александар Невски|Александра Невског]]. Династија Шујски с друге стране потиче од млађег брата Александра Невског, Андреја што ју чини другим династичким огранком. Та династија је каткад као пријатељ, каткад као непријатељ одиграла велику важност у историји [[Велика московска кнежевина|Великог московске кнежевине]] још од XIV века када је по први пут један њен члан постао регент [[Москва|Москве]]. Слична ситуација се поновила и у XVI веку када деда Василија IV Андреј Шујски до свог погубљења обавља дужност регента [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]]. Отац будућег цара је био Иван Шујски царски саветник и генерал у XVI вијеку све до своје смрти у бици [[1573]]. године.
 
Након очеве смрти Василиј IV наставља његовим путем поставши руски генерал [[1574]]. године. Нити ступање на престол цара [[Фјодор I Звонар|Фјодора I]] под регенством [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] ту каријеру не омета пошто нови владар Русије у припадницима династије Шујски не види опасност. Смрт престолонаследника [[царевић Димитрије|принца Димитрија]] у сумњивим околностима присиљава [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] на истрагу коју поверава Василију. Закључак те истраге у који мало ко верује је да се принц сам убио несретним случајем. Тај закључак је у потпуности задовољио тадашњег регента и будућег цара тако да остаје у његовој милости све до Годунове смрти.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Цар ==
Ред 36:
Смрт [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] и долазак на власт [[Лажни Димитрије|Лажног Димитрија]] дарује наду у царску круну Василију. Његова неуспешна буна пролази без последица пошто га нови цар нити не погубљује нити не затвара. Та указана милост овоме будућем цару није ништа значила, тако да он наставља склапати завере све до успеха. Тај успех се догодио [[17. мај]]а [[1606]]. године, када након успешног атентата умире цар [[Лажни Димитрије]]. Два дана потом Василиј је окруњен за цара.
 
Његова владавина је од првог тренутка била оспорена. Иван Болотников генерал његовог претходника му је одмах најавио рат и опседа Москву крајем [[1606]]. године. У две битке следеће године царев брат Михајло је ипак успио уништити противничку војску. Да с том победом није дошао мир и да га народ и даље не жели убрзо постаје јасно када те исте године избија нова буна, коју води Лажни Димитрије II. Након што је царева војска поражена [[1608]]. године, није видио другу могућност до куповине шведске армије коју плаћа препуштањем делова руског територија. У бици [[14. април]]а [[1609]]. година Василијев брат Михајло са 12.000 шведских војника уништава снаге Лажног Димитрија II дарујући какву такву наду за даљи мир. Те велике победе царевог брата су изазвале у Василију као и у његовом другом брату, велику завист, па га је дао отровати. Катастрофални пораз који недуго потом уништава руску војску у [[Опсада Смоленска (1609—1611)|бици код Смоленска]] је коначни знак незадовољним бољарима да садашњи цар није способан управљати земљом. Убрзо потом [[17. јул]]а [[1610]]. године Василиј IV је био присиљен абдицирати. Када су убрзо потом пољске трупе ушле у [[Москва|Москву]], свргнути цар им је био предан као поклон.
 
Василиј IV Шујски је преминуо у Пољском заточеништву [[12. септембар|12. септембра]] [[1612]]. године. У [[Русија|Русији]] он је био накратко наслијеђен од Ладислава будућег краља Пољске.