Василиј I Дмитријевич — разлика између измена

Василиј I је био најстарији син [[Дмитриј Донски|Димитрија Донског]]. У тренутку очеве смрти [[1389]]. године он постаје аутоматски велики кнез [[Москва|Москве]] и [[Владимир (град)|Владимира]] без потребе да чека потврду својих титула од стране кана Златне Хорде која је још увек вазални господар [[Москва|Москве]]. Током својег детињства након пада [[Москва|Москве]] [[1382]]. године Василиј I постаје талац на монголском двору све до успешног бега [[1386]]. године. Тај бег је на крају био опроштен због тадашњег напада Тимур Ленка на Златну Хорду која у то вријеме има довољно проблема без стварања нових.{{чињеница|date=01. 2017.}}

Одмах по својој крунидби Василиј доказује своју политичку мудрост уговарајући властито вјенчање с кћерком владара Литваније која је његовом оцу створила толико проблема у прошлости. Оно је било и остварено [[1390]]. године, након чега са сигурном позадином [[Москва]] напада и осваја [[1392]]. године Нижегородско и Муромское кнежевство. Тим успјехом ова држава је успјела ојачати свој стисак на горње подручје ријеке Волге. Реалистична могућност да ће ти успјеси поновно довести Монголе с жељом да сузбију настанак велике славенске државе доводи исте године до стварања неуспјешног савеза с Литвом [[1392]]. године. Након те прве четири године пуне успјеха Василиј се одлучио смирити у припреми својих нових освајања. Како би успио поправити своје финансије нужне за нове ратове он одлучује [[1395]]. године престати плаћати данак Златној Хорди која се тада налази у борби на живот и смрт против Тимура. Ново ратно раздобље почиње [[1397]]. године када [[Москва]] објављује рат Новгороду. Током те и сљедеће године Василиј успијева освојити Бежецкиј врх, Вологду, Устјуг и Коми. Након тога овај рат који ће се одужити све до [[1417]]. године пролази без даљих успеха.

Та стална ширења државе током првих десет година су почела привлачити неугодну пажње јачих сусједа. Првобитни савезник [[Литванија]] сада почиње заузимати неутрални или чак противнички став. До објаве рата и московског пораза долази током рата 1403—1404. године када Василиј губи [[Смоленск]] и Вјазму. Овај потез који је прије био упозорење но ишта друго постаје сигнал да се Москва тренутачно даље не смије ширити. Ако то није било довољно [[1408]]. године се поновно на сцени појављује Златна Хорда чија војска готово долази до [[Москва|Москве]]. У мировном споразуму тада потписаном велико кнежевство [[Москва|Москве]] је присиљено поновно плаћати годишњи данак Монголима, а и сам Василиј се морао доћи поклонити њиховом кану [[1412]]. године.{{чињеница|date=01. 2017.}}