Краљевина Пијемонт-Сардинија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
Краљевина је [[1814]]. поново успостављена [[Бечки конгрес|Бечким конгресом]] и проширена је деловима [[Република Ђенова|Републике Ђенове]], која је служила као бафер према Француској. У исто време [[Ломбардија-Венеција]] је била под аустријском влашћу. У доба након [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] краљевином су владали конзервативни краљеви [[Виктор Емануел I]] и [[Карло Феликс од Сардиније]]. Умерени контервативац [[Карло Алберт]] је [[1831]]. дошао на власт. Под притиском револуције из [[1848]]. и либерала краљевина је добила [[устав]]. Краљевина је под либералним притиском прогласила рат Аустрији. Након почетних успеха краљевина је изгубила рат. Након краткога и катастрофалнога другога рата са Аустријом и пораза [[23. март]]а [[1849]]. у [[битка код Новаре|бици код Новаре]] Карло Алберт је абдицирао 23. марта 1849. у корист свога сина [[Виторио Емануеле II Савојски|Виктора Емануела II]]. Гроф [[Камило Бенсо ди Кавур]] је постао председник владе, а краљевина Сардинија је постала центар око кога се одвијало италијанско уједињење. Краљевина Сардинија је учествовала у [[Кримски рат|Кримском рату]] на страни Турака, Велике Британије и Француске.
[[Француска]] се удружила са Пијемонт-Сардинијом у рату против Аустрије [[1859]]., тј, такозваном [[Други рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијском рату]]. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] није одржао своје обећање Кавуру да ће се борити све док не освоје краљевину [[Ломбардија-Венеција|Ломбардију-Венецију]]. Након крвавих битака [[битка код Мађенте|
У краткотрајној држави, која се звала Уједињене провинције централне Италије одржан је референдум, на коме је [[5. март]]а [[1860]]. изгласано да се припајају Пијемонт-Сардинији. Та држава Уједињене провинције централне Италије састојала се од Великог војводства Тоскане, војводства Парме, војводства Модене и Папске државе. Тада је Наполеон III био узнемирен, јер се бојао јаке Савојске државе, па је захтевао да му предају Савој и Ницу. То је учињено након референдума на коме је 90% становништва [[Савоја|Савоје]] и [[Ница|Нице]] гласало да се припоји Француској.
| |||