Краљевина Пијемонт-Сардинија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
Краљевина је [[1814]]. поново успостављена [[Бечки конгрес|Бечким конгресом]] и проширена је деловима [[Република Ђенова|Републике Ђенове]], која је служила као бафер према Француској. У исто време [[Ломбардија-Венеција]] је била под аустријском влашћу. У доба након [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] краљевином су владали конзервативни краљеви [[Виктор Емануел I]] и [[Карло Феликс од Сардиније]]. Умерени контервативац [[Карло Алберт]] је [[1831]]. дошао на власт. Под притиском револуције из [[1848]]. и либерала краљевина је добила [[устав]]. Краљевина је под либералним притиском прогласила рат Аустрији. Након почетних успеха краљевина је изгубила рат. Након краткога и катастрофалнога другога рата са Аустријом и пораза [[23. март]]а [[1849]]. у [[битка код Новаре|бици код Новаре]] Карло Алберт је абдицирао 23. марта 1849. у корист свога сина [[Виторио Емануеле II Савојски|Виктора Емануела II]]. Гроф [[Камило Бенсо ди Кавур]] је постао председник владе, а краљевина Сардинија је постала центар око кога се одвијало италијанско уједињење. Краљевина Сардинија је учествовала у [[Кримски рат|Кримском рату]] на страни Турака, Велике Британије и Француске.
 
[[Француска]] се удружила са Пијемонт-Сардинијом у рату против Аустрије [[1859]]., тј, такозваном [[Други рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијском рату]]. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] није одржао своје обећање Кавуру да ће се борити све док не освоје краљевину [[Ломбардија-Венеција|Ломбардију-Венецију]]. Након крвавих битака [[битка код Мађенте|битака код Мађенте]] и [[битка код Солферина|Солферина]] у којима су Французи и Сардинија победили, Наполеон је сматрао да је рат прескуп, па је иза Кавурових леђа направио сепаратни споразум, по коме је Аустрија уступила само Ломбардију. Пошто је Аустрија одбијала да уступи Ломбардију Сардинији, сложили су се да Ломбардију предају Наполеону III, који ће након тога Ломбардију предати краљевини Сардинији. Наполеон III је због обећања Кавуру дозволио краљевини Сардинији да задржи Савоју и Ницу.
 
У краткотрајној држави, која се звала Уједињене провинције централне Италије одржан је референдум, на коме је [[5. март]]а [[1860]]. изгласано да се припајају Пијемонт-Сардинији. Та држава Уједињене провинције централне Италије састојала се од Великог војводства Тоскане, војводства Парме, војводства Модене и Папске државе. Тада је Наполеон III био узнемирен, јер се бојао јаке Савојске државе, па је захтевао да му предају Савој и Ницу. То је учињено након референдума на коме је 90% становништва [[Савоја|Савоје]] и [[Ница|Нице]] гласало да се припоји Француској.