Пермеабилност (електромагнетизам) — разлика између измена

'''Магнетна пермеабилност''' је [[Електромагнетизам|електромагнетна]] особина материјала која показује интензитет [[Магнетизација|магнетизације]] тела када су она изложена спољном [[магнетско поље|магнетном пољу]]. Пермеабилност је величина која одређује пропусност неког материјала за [[магнетско поље|магнетно поље]]. Што је пермеабилност већа, то лакше је успоставити магнетно поље у том материјалу. Магнетна пермеабилност се означава грчким словом ми (μ). Термин ''магнетна пермеабилност'' измислио је [[Оливер Хевисајд]] септембра [[1885]].

У јединицама [[SI]] система, пермеабилност се изражава у [[Хенри]]јима по [[метар|метру]] (-{H/m}-), или у [[Њутн (јединица)|Њутнима]] по [[Ампер]]у на квадрат (-{N/A²}-) или Волт*секунда на Ампер*метар {(-{Vs/Am}-}). Константа <math> \mu_0 </math> је позната као [[универзална магнетна константа]] или магнетна пермеабилност вакуума. Њена вредност је<ref>[http://physics.nist.gov/cuu/Units/ampere.html The NIST reference on fundamental physical constants], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> <math> \mu_0 </math> = 4π×10⁻⁷&nbsp;N/A².