Манастир Троноша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м rastko.org.rs -> rastko.rs |
мНема описа измене |
||
Ред 31:
Игуман Јован опремио је у манастиру преписивачку радионицу где су [[1571]]. и [[1581]]. године преписиване богослужбене књиге за Троношу и суседне манастире. Троношки [[игуман]] Михаило боравио је [[1625]]. године у Русији, у периоду од 16. до 18. века руски Синод је помагао овом манастиру. Оловни покривач са манастирске цркве насилно је скинут крајем [[17. век]]а.
За време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић<ref>[http://web.archive.org/web/20091016092748/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1019/tekst/vasa-dela-su-besmrtna/ Александар Д. Средојевић: „Ваша дела су бесмртна“ (''Православље'', број 1019, 1. септембар 2009)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> био је на челу борбе. [[Вук Стефановић Караџић]] је учио школу у овом манастиру [[1797]]. године. За време [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941]]. године.
После Другог светског рата црква је обнављана [[1964]]. и [[1987]]. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].<ref>[http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html Слободан Живојиновић: ''Манастир Троноша''] (књига из 1969)</ref>
| |||