Стара Грчка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 32:
Супротно у Атини је монархија забрањена [[683. п. н. е.]], а [[Солон]]ове реформе увеле су полу уставни састав аристократске владавине. Аристократе је заменила тиранија [[Пизистрат]]а и његових синова, који су град учинили великом поморском и трговачком силом. Кад су Пизистрати збачени, [[Клистен из Атине|Клистен]] је утемељио прву светску [[Атинска демократија|демократију]] ([[500. п. н. е.]]) чију власт је имало веће свих мушких грађана. Ово није била права демократија какву познајемо из каснијег доба Перикла, Делског савеза и Атинског Поморског савеза, али је дефинитивно била клица идеје која ће се касније развити у читав систем.
==== Тиранија у Античкој Грчкој ====
[[Датотека:Nuremberg chronicles - f 28v.png|мини|Aнтичка Грчка]]
Реч [[тиранин]] означава људе који су нелегитимним путем дошли на власт, док [[тиранија]] је владавина уз помоћ силе.
У периоду од 7-5. века пре.н.е долази до све већих социјалних и политичких сукоба у [[грчки полис|грчким полисима]]. Тада се уздижу тиранин и тиранија као нови [[поредак]], који ће срушити стари и зауставити даље заоштравање сукоба.
Први тирани су били људи који су насилно узимали власт у грчким, али и негрчким градовима. Тиранија је, као нови поредак, у почетку имала доста успеха, јер су тирани владали силом и људима су деловали као [[стабилан вођа|стабилне вође]]. Убрзо се увидело да тиранија решава сукобе само тренутно, да се ти сукоби обнављају у још горем облику него раније. Тирани су, када би дошли на власт, уништавали дотадашњи правни поредак. У таквој ситуацији било је очигледно, да уколико не поштују [[Закон|законе]], а не могу да донесу нове, онда их закон не може штитити и да с тога могу бити убијени у било ком тренутку. Онај ко је желео да буде тиранин, морао је знати да га свако може у сваком тренутку убити, кад му се пружи прилика. С обзиром да тиранија није доносила никакве промене на боље, људи су почели да пружају [[отпор]].
Отпор тиранији су пружали тако што су организовали [[завера и рат|завере и ратове]]. Завере су углавном организовали они који су блиски тиранима, њихови пријатељи, док су ратове организовали људи који су протерани и успели да окупе [[Војска|војску]] и нападну тиранина. Отпори су углавном били успешни и завршавали су се убиством тиранина. Тиранин се могао одупрети отпору једино ако би на време побегао пред непријатељем.
Неки полиси су покушавали да спрече тиранију тако што су уводили нове [[орган власти|органе власти]] који би контролисали злоупотребу власти. Тако је у [[Спарта|Спарти]] створен [[Ефорат]], док се у Атини сличан орган власти називао [[Ареопаг]]. Улоге тих институција су касније другачије схватане, тј. да су оне ту да би се бориле против тираније, а не да ограничавају власт. Иако су постојале такве институције, као мере [[предострожност|предострожности]] тиранији, ипак је дошло до успостављања [[Пизистратова тиранија|Пизистратове тираније]] у Атини. Сем што је Пизистартова тиранија била најпознатија тиранија у старом веку, значајна је и због тога што после ове тираније је почела да се развија [[демократија]] у Атини. Ипак важнији је отпор који су два човека, [[Хармодије]] и [[Аристогитон]], пружили тиранији.
Након [[Пизистрат|Пизистратове]] смрти, владала су његова три сина Хипија, Хипарх и Тетал.
Један од синова, [[Хипарх]] се заљубио у Хармодијеву сестру. Хармодије као обичан човек, чувар породице и метафорично, чувар закона и дотадашњег поретка, морао је да се супротстави тиранину, који је насилно покушао да придобије љубав. Он је сковавши заверу са својим другом Аристогитоном, убио Хипарха. Хармодије и Аристогитон убијен одмах након завере коју су сковали.
Хармодије и Аристогитон, Хипарховим убиством нису успели да сруше тиранију, борба против тираније је и после њих настављена. Тиранија је, после низа борби, коначно срушена од стране Атињана, који су побегли из Атине и скупили војску. Иако су раније људи пружали отпор тиранији попут Хармодија и Аристогитона, њихов отпор је значајан, јер су Хармодије и Аристогитон сматрани утемељитељем новог демократског и слободарског поретка.
Након завршетка ове тираније почињу [[Клистен|Клистенове]] реформе, чиме демократија почиње слободно да се развија. Тако да се сматра да су Хармодије и Аристогитон отворили пут слободном развијању демократије. Као и свака [[легенда]] и ова има низ варијација, али у свакој од њих, најзначајнија јесте управо ова карактеристика, да су Хармодије и Аристогитон, отворили пут ка развоју деморатије. Они су након тога постали хероји. У њихову част подизани су споменици, имена Хармодије и Аристогитон нису смела да се дају робовима, да се не би укаљао њхов углед, певане су песме о њима. Људи су их обожавали и они су постали покретачка снага Атинског друштва. Слава који су достигли тираноубице никада неће бити премашена.
Отпор тиранији је и даље постојао, у каснијем периоду, међутим, он више није пружан у сврху да се сачува некадашњи поредак, већ да омогући настајање [[Нови поредак|новог поретка]].
=== Грчко-персијски ратови ===
| |||