Википедија

Мадагаскар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: кротон → Кротон (ботаника) користећи Dab solver
м ciscenje; козметичке измене
Ред 30:
}}
 
'''Мадагаскар''', или званично '''Република Мадагаскар''' ([[Малгашки језик|мал.]] -{''Repoblikan’i Madagasikara''}-, {{јез-фр|République de Madagascar}}, {{јез-енгл|Republic of Madagascar}}), раније име: ''Малгашка Република''), је острвска земља без копнених граница у [[Индијски океан|Индијском океану]], близу обале [[источна Африка|источне Африке]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Мадагаскар је [[списак острва по површини|4. највеће острво на свету]]. Дом је за пет процената светских [[биљке|биљних]] и [[животиње|животињских]] [[врста]], од којих 80 процената живи само на Мадагаскару. Међу значајним примерима разноликости живог света Мадагаскара су [[примати]] [[lemur|лемури]] и дрвеће [[баобаб]].
 
== Историја ==
Ред 150:
 
=== Флора и фауна ===
==== Флора ====
Флора Мадагаскара чини велики део уникатне дивље природе тог острва. Мадагаскар има више од 10,000 различитих врста биљака, од којих више од 90% расте само на овом острву. [[Ендемска врста|Ендемске врсте]] укључују пет јединствених породица биљака као и врсте попут [[баобаб]] дрвећа и равенала биљака.
 
На овом острву постоје веома контрастне врсте вегетације које се разликују у централном, источном и западном делу острва. Док у централном делу острва доминирају суве шуме и пашњаци, у источном делу, који добија много више влажности и падавина захваљујући [[Индијски океан|Индијском океану]], присутне су [[Тропска прашума|тропске прашуме]], а најсувљи део острва чине југозападне трновите шуме.
 
Људска рука и развој пољопривреде драматично су изменили флору Мадагаскара. Пиринчана поља су веома честа, а гаје се и други тропски усеви попут [[банана]], [[Слатки кромпир|слатког кромпиркромпира]]а, [[Ванила|ваниле]] и [[тапиока|тапиоке]]. Поред тога, [[крчење шуме|крчење шума]] представља озбиљан проблем и довело је до пропадања многих домаћих вегетативних врста.
 
Висока разноликост упарена са драматичним смањењем природне вегетације чини Мадагаскар једним од светских биодивергентних жаришта. Велики број подручја на овом оствру заштићен је као природни [[Резерват природе|резерват]].
Ред 161:
==== Разноликост и ендемизам ====
===== Васкуларне биљке =====
Мадагаскар је описан као „једно од најјединсттвенијих места на свету када је флора у питању“.<ref>Gautier, L.; Goodman, S.M. (2003). "Introduction to the Flora of Madagascar". In Goodman, S.M.; Benstead, J.P. The Natural History of Madagascar. Chicago, London: The University of Chicago Press. pp. 229–250. {{page|year=|id=ISBN 978-02263030790-226-30307-9|pages=229–250}}.</ref> Према Каталогу [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] Мадагаскара 243 фамилија васкуларних биљака са скоро 11,000 врста расте на овом острву, од чега се 83% може наћи само на њему. Ово уклучује пет ендемских фамилија : -{Asteropeiaceae, Barbeuiaceae, Physenaceae, Sarcolaenaceae i Sphaerosepalaceae}-<ref name="katalog">"Catalogue of the Vascular Plants of Madagascar". Saint Louis, Antananarivo: Missouri Botanical Garden. 2009–2016. Retrieved 28 March 2016.</ref>. Процењује се да је око 96% мадагаскарског дрвећа и жбунова ендемско.<ref>Schatz, G.E. (2000). "Endemism in the Malagasy tree flora". In Lourenço, W.R.; Goodman, S.M. Diversité et endémisme à Madagascar/Diversity and endemism in Madagascar. Biogéographie de Madagascar. 2. Bondy: ORSTOM Editions. pp. 1–9. {{page|year=|id=ISBN 2-903700-04-4|pages=1–9}}. (English/French)</ref>
Постоји 272 описане врсте [[папрати]] и [[маховине]] на Мадагаскару. Више од половине су ендемске; у породици перутавих папрати Cyatheaceae, које расту у источним влажним шумама, 44 од 47 врста су ендемске.
 
Скривеносеменица, које чине базалне групе и магнолидиси, има преко 320 врста, од чега је 94% ендемско за Мадагаскар. Најбогатије фамилије су -{[[Annonaceae]]}-, -{Lauraceae}-, -{Monimiaceae}- и -{Myristiceceae}-, које се састоје превасходно од дрвећа, жбунова и лијана, и доминантна фамилија земљастог бибера -{Piperaceae}-.<ref name="katalog" />
 
Монокотиледоне биљке су веома разноврсне на Мадагаскару. Најбогатија фамилија су орхидеје (-{Orchideceae}-) којих има преко 900 врста, од чега је 85% ендемско. Палми (-{Arecaceae}-) има преко 200 врста на Мадагаскару, више од три пута више него у континенталној Африци и све осим пет врста су ендемске. Друге велике монокотиледоне биљке су Pandanaceae са 78 ендемских врста, које расту у влажним поднебљима, и Asphodelaceae са преко 130 ендемских врста. Траве и шаши су такође разнолике али имају ниже нивое ендемичности. Национални симбол Мадагаскара, биљка која се сади широм овог острва, је ендемска врста Ревенала биљка или Путниково дрво, која је једина мадагаскарска врста из фамилије Strelitziaceae.<ref name="katalog" />
 
Еудикотиледоне биљке чине већи део разноврсности мадагаскарке флоре. Фамилије најбогатије врстама на острву су:<ref name="katalog" />
Ред 178:
* -{Melastomataceae}- (338 врста, 98% су ендемске), које углавном чине дрвеће и жбуње.
 
==== Маховине, јетрењаче и роговњаци ====
На Мадагаскару постоји 751 врста маховина, 390 врста јетрењача и три врсте роговњака. Око 34% маховина и 19% јетрењача су ендемске. Непознат је податак колико ових врста је изумрло од њиховог откривања.<ref>Lovanomenjanahary, M.; Andriamiarisoa, R.L.; Bardat, J.; Chuah-Petiot, M.; Hedderson, T.A.J.; Reeb, C.; Strasberg, D.; Wilding, N.; Ah-Peng, C. (2012). "Checklist of the Bryophytes of Madagascar". Cryptogamie, Bryologie. 33 (3): 199–255. doi:10.7872/cryb.v33.iss3.2012.199. ISSN 1290-0796.</ref>
 
Ред 184:
Уколико су гљиве укључене у флору, претпоставља се да на Мадагаскару постоје многе врсте које тек треба да се открију. Преглед јестивих печурки навео је бројне врсте печурака које се конзумирају на Мадагаскару, нарочито из родова -{Auricularia}-, лисичарки --{(Cantharellus)}- и красница -{(Russula).}- Већина симбиотских врста печурака могу да се пронађу на плантажама еукалиптуса и борова као и у шумама тапиа дрвећа.<ref>Buyck, Bart (2008). "The Edible Mushrooms of Madagascar: An Evolving Enigma". Economic Botany. 62 (3): 509–520. doi:10.1007/s12231-008-9029-4. ISSN 0013-0001.</ref>
 
Дуго се мислило да се на Мадагаскару не јавља патоген -{Batrachochytrium dendrobatidis}-, који је осговоран за читридиомикозу -{(chytridiomycosis)}- која напада амфибијску популацију широм света. Међутим, 2010. године је забележен први случај а касније је потврђено да у неколико области на Мадагаскару овај патоген угрожава неколико различитих фамилија жаба.<ref>Bletz, M.C.; Rosa, G.M.; Andreone, F.; Courtois, E.A.; Schmeller, D.S.; Rabibisoa, N.H.C.; Rabemananjara, F.C.E.; Raharivololoniaina, L.; Vences, M.; Weldon, C.; Edmonds, D.; Raxworthy, C.J.; Harris, R.N.; Fisher, M.C.; Crottini, A. (2015). "Widespread presence of the pathogenic fungus Batrachochytrium dendrobatidis in wild amphibian communities in Madagascar". Scientific Reports. 5: 8633. doi:10.1038/srep08633. ISSN 2045-2322. </ref>
 
=== Клима ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мадагаскар”