Википедија

Звезда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ciscenje
м Разне исправке
Ред 17:
| title = Late stages of evolution for low-mass stars
| publisher = Rochester Institute of Technology
| accessdate = 044. 088. 2006 }}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
 
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Многе су зезде су силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).<ref name="iben">{{cite journal
Ред 30:
|year=2001|pages=137| edition=3rd
| publisher=Rutgers University Press
|idisbn=ISBN 978-0-8135-2908-0 }}</ref><ref>{{citeCite book
| author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan
| title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer
|year=2001|idisbn=ISBN 978-3-540-63198-9 }}</ref><ref>{{cite book
|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007
| title=Fundamentals of astronomy
|pages=132–140| publisher=CRC Press
|idisbn=ISBN 978-0-7503-0886-1 }}</ref>
 
== Мерне јединице ==
Ред 90:
| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/fusion/index.html
| title = How the Sun Shines | publisher = Nobel Foundation
| accessdate = 30. 088. 2006 }}</ref> а густина материје је још мања од земаљске [[вакуумска комора|вакуумске коморе]].
 
Звезде проводе око 90% свога „живота“ трошећи [[водоник]] у процесу [[Нуклеарна фузија|фузије]] да би произвеле [[хелијум]] у реакцијама под високим притиском у близини језгра. За овакве звезде се каже да су то звезде [[главни низ|главног низа]].
Ред 99:
| url = http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html
| archiveurl = http://web.archive.org/web/20080210154901/http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html
| archivedate = 10. 022. 2008
| title = Stellar Evolution & Death
| publisher = NASA Observatorium
| accessdate = 088. 066. 2006 }}</ref>
 
Код већих звезда фузија се одвија док се не заврши сажимање узрокујући експлозију те звезде и настанак [[супернова|супернове]]. Ово је једини космички процес који се дешава током људског века. Током историје су опсервиране као „нове звезде“ којих није било пре. Већина звездане материје се распрши током експлозије формирајући маглице (попут [[Месје 1|Рак маглине]]), а њени остаци колабрирају у [[неутронска звезда|неутронску звезду]] ([[пулсар]] или [[рендгенски распршивач]], или у случају већих звезда у [[црна рупа|црну рупу]].
Ред 135:
[[Датотека:Star types.svg|right|thumb|Унутрашње структуре [[Главни низ|звезда главног низа]], конвекционе зоне са кружним стрелицама и радијативне зоне са црвеним блицевима. Лево је [[црвени патуљак]] мале масе, у центру је [[жути патуљак]] средње величине и десно је масивна [[Харвардска спектрална класификација|плаво-вела звезда главног низа]].]]
 
Унутрашњост стабилне звезде је у стању [[хидростатичка равнотежа|хидростатичке равнотеже]]: силе у било којој малој запремини су скоро прецизно уравнотежене. Балансиране силе су: гравитациона сила која је усмерена ка унутрашњости и сила која делује у супротном смеру услед [[градијент]]а притиска унутар звезде. Градијент притиска се успоставља путем температурног градијента плазме; спојашњи део звезде је хладнији од језгра. Температура језгра звезде главног низа или гигантске звезде је бар реда 10<sup>7</sup> [[келвин|K]]. Резултирајућа температура и притисак у језгру где водоник сагорева је довољна да дође до [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]] и довољно енергије се производи да би се спречио даљи колапс звезде.<ref name="hansen">{{cite book|last1=Hansen| first1=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=2004|idisbn=ISBN 978-0-387-20089-7 |pages=32–33}}</ref><ref name="Schwarzschild">{{cite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|idisbn=ISBN 978-0-691-08044-4}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 978-0-486-61479-3|pages=}} but ISBN in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press</ref>
 
При спајању атомских нуклеуса у језгру зведе, они емитују енергију у облику [[Гама зраци|гама зрака]]. Ти фотони формирају интеракције са окружујућом плазмом, додајући термалну енергију у језгро. Звезде главног низа конвертују водоник у хелијум, креирајући споро али постојано хелијум у језгру. Коначно садржај хелијума постаје предоминантан и долази до престанка ослобађања енергије у језгру. Након тога, код звезда са више од 0.4 {{Солар масс}}, фузија се одвија у споро експандирајућој љусци око хелијумског језгра.<ref>{{cite web | url = http://aether.lbl.gov/www/tour/elements/stellar/stellar_a.html | title = Formation of the High Mass Elements | publisher = Smoot Group | accessdate = 11. 077. 2006 }}</ref>
 
== Начини реакција нуклеарне фузије ==
Ред 175:
Звезде почињу свој живот као облаци састављени углавном од 25% водоника, те хелијума и тежих елеманата у мањим процентима.
 
У Сунцу са температуром језгра од око 10<sup>7</sup> -{K}-, и водоник се троши у процесу фузије да би настао хелијум у тзв. [[Низ протон-протон|протон-протон реакцији]]:<ref name="synthesis">{{cite journal | display-authors=1 |last1=Wallerstein| first1=G. | last2=Iben Jr. | first2=I. |last3=Parker| first3=P. |last4=Boesgaard| first4=A. M. |last5=Hale| first5=G. M. |last6=Champagne| first6=A. E. |last7=Barnes| first7=C. A. | last8=KM-dppeler | first8=F. |last9=Smith| first9=V. V. | last10=Hoffman | first10=R. D. | last11=Timmes | first11=F. X. | last12=Sneden | first12=C. | last13=Boyd | first13=R. N. | last14=Meyer | first14=B. S. | last15=Lambert | first15=D. L. | title=Synthesis of the elements in stars: forty years of progress | journal=Reviews of Modern Physics |year=1999| volume=69 | issue=4 | url=http://authors.library.caltech.edu/10255/1/WALrmp97.pdf| format=PDF | accessdate = 044. 088. 2006 | doi=10.1103/RevModPhys.69.995 | bibcode=1997RvMP...69..995W|pages=995–1084}}</ref>
 
: -{2([[Водоник|<sup>1</sup>H]] + <sup>1</sup>H → [[deuterijum|<sup>2</sup>H]] + [[pozitron|e<sup>+</sup>]] + [[neutrino|ν<sub>e</sub>]]) (4.0 [[Elektronvolt|MeV]] + 1.0 MeV)}-
Ред 242:
[[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|лево|thumb|[[Бели патуљак]] у орбити око [[Сиријус]]а (уметнички приказ).]]
 
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web |title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate = 18. 077. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news
|last=Borenstein|first=Seth| date=1. 12. 2010
| title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News
| url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate = 14. 077. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news
| title=Hubble Finds Intergalactic Stars
| publisher=Hubble News Desk | date= 14. 1. 1997
| url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/
| accessdate = 066. 11. 2006}}</ref>
 
[[Звездани систем|Вишезвездани систем]] се састоји од две или више гравитационо везане звезде које ротирају једна око друге. Најједноставнији и најчешћи вишезвездани систем је [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарна звезда]], мада су исто тако нађени системи са три или више звезда. Ради орбиталне стабилносити, такви вишезвездани системи су често организовани у хијерархијске сетове бинарних звезда.<ref>{{cite book
Ред 256:
| title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies
| publisher=Springer
|idisbn=ISBN 978-90-277-2046-7}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер|звездани кластери]] такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
 
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release
Ред 263:
| url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html
| title=Most Milky Way Stars Are Single
| accessdate = 16. 077. 2006}}</ref>
 
Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]], која је удаљена 39.9 трилиона километара, или 4.2 светлосне године. Путујући орбиталном брзином [[Спејс-шатл]]а (8 km у секунди — скоро 30,000 km на сат), било би потребно скоро 150.000 година да се досегне.<ref>3.99 × 10<sup>13</sup> km / (3 × 10<sup>4</sup> km/h × 24 × 365.25) = 1.5 × 10<sup>5</sup> years.</ref> То је типична стеларна сепарација у [[Галактички диск|галактичким дисковима]].<ref>{{cite journal |last1=Holmberg|first1=J. |last2=Flynn|first2=C. |title=The local density of matter mapped by Hipparcos |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=313 |issue=2 |year=2000|bibcode=2000MNRAS.313..209H |doi= 10.1046/j.1365-8711.2000.02905.x |arxiv= astro-ph/9812404|pages=209–216}}</ref> Звезде могу да буду знатно ближе једна другој у центрима галаксија и у [[Збијено звездано јато|глобуларним кластерима]], или далеко удаљеније у [[Спирална галаксија|галактичким спиралама]].
 
Услед релативно огромних растојања између звезда изван галактичког језгра, сматра се да су колизије између звезда ретке. У гушћим регионима као што је језгро глобуларног кластера или галактички центар, колизије су чешће.<ref name="DarkMatter">{{cite news |title= Astronomers: Star collisions are rampant, catastrophic |publisher= CNN News |date= 2. 6. 2000 |url= http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070107140146/http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archivedate = 077. 011. 2007 |accessdate = 21. 011. 2014}}</ref> Такве колизије могу да произведу такозване [[звезде плавог заостајања]]. Те абнормалне звезде имају вишу температуру површине него друге главне секвенце звезда са истим сјајом у кластеру коме припадају.<ref>{{cite journal |display-authors= 1 |first1= J. C. |last1= Lombardi, Jr. |last2=Warren|first2= J. S. |last3=Rasio|first3= F. A. |last4=Sills|first4= A. |last5=Warren|first5= A. R. |title= Stellar Collisions and the Interior Structure of Blue Stragglers |journal= The Astrophysical Journal |year=2002|volume= 568 |issue= 2 |bibcode= 2002ApJ...568..939L |doi= 10.1086/339060|arxiv= astro-ph/0107388|pages=939–953}}</ref>
 
== Звезда у митологији, философији и поезији ==
Ред 281:
{{reflist|2|refs=
 
<ref name=bl_disclaimer>{{cite web | title=Disclaimer: Name a star, name a rose and other, similar enterprises | work=British Library | publisher=The British Library Board | url=http://www.bl.uk/names.html | archiveurl=http://web.archive.org/web/20100119033625/http://www.bl.uk/names.html | archivedate = 19. 011. 2010 | accessdate = 29. 066. 2010 }}</ref>
 
<ref name=Bond-140283>
Ред 298:
 
== Литература ==
* {{Cite book
| author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan
| title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer
|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9}}
* {{Cite book
| author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.
Линија 303 ⟶ 307:
|year=2001|pages=137| edition=3rd
| publisher=Rutgers University Press
|idisbn=ISBN 978-0-8135-2908-0 }}
{{refbegin|2}}
* {{cite book| first1=Cliff |last1=Pickover|year=2001|title=The Stars of Heaven | publisher=Oxford University Press |idisbn=ISBN 978-0-19-514874-9}}
* {{cite book| first1=John |last1=Gribbin| first2=Mary |last2=Gribbin|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |idisbn=ISBN 978-0-300-09097-0}}
* {{cite book|ref= harv|last=Hawking|first=Stephen| title=A Brief History of Time | authorlink=Stephen Hawking |year=1988| publisher=Bantam Books |idisbn=ISBN 978-0-553-17521-9}}
* S.W. Stahler & F. Palla: ''The Formation of Stars.'' WILEY-VCH, Weinheim. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 978-3-527-40559-6|pages=}}
* H.H. Voigt: ''Abriß der Astronomie.'' 4. Auflage. Bibliographisches Institut, Mannheim. {{page|year=1988|idisbn=ISBN 978-3-411-03148-1|pages=}}
* H. Scheffler, Hans Elsässer: ''Physik der Sterne und der Sonne.'' 2. Auflage. BI-Wiss.-Verl., Mannheim. {{page|year=1990|idisbn=ISBN 978-3-411-14172-2|pages=}}
* Rudolf Kippenhahn, A. Weigert: ''Stellar structure and evolution.'' Springer, Berlin. {{page|year=1990|idisbn=ISBN 978-3-540-50211-1|pages=}} (englisch).
* N. Langer: ''Leben und Sterben der Sterne.'' Becksche Reihe. Beck, München. {{page|year=1995|idisbn=ISBN 978-3-406-39720-2|pages=}}
* D. Prialnik: ''An Introduction to the Theory of Stellar Structure and Evolution''. Cambridge University Press, Cambridge. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 978-0-521-65065-6|pages=}}
* J.Bennett, M.Donahue, N.Schneider, M.Voith: ''Astronomie (Kapitel 14–16)'', Hsg. Harald Lesch, 5. Auflage (1170 S.), Pearson-Studienverlag, München-Boston-Harlow-Sydney-Madrid 2010
* Thassilo von Scheffer, ''Die Legenden der Sterne'', 1939.
* {{Cite book |last=Forbes|first=George| title=History of Astronomy| publisher=Watts & Co. (Free e-book from Project Gutenberg) | location = Londra |year=1909| url=http://www.gutenberg.org/etext/8172 }}
* {{Cite book |last=Unsöld|first=Albrecht| title=The New Cosmos | publisher=Springer-Verlag | location =New York |year=1969| language = en }}
* {{Cite book | last= Shipman| first = H. L. | title= L'Universo inquieto. Guida all'osservazione a occhio nudo e con il telescopio. Introduzione all'astronomia| editor= Zanichelli| location = Bologna |year=1984|id=ISBN 88-08-03170-5}}
* {{Cite book | autor= Stephen Hawking | autor-link = Stephen Hawking | title=A Brief History of Time|year=1988| publisher=Bantam Books |idisbn=ISBN 978-0-553-17521-9| language = en}}
* {{Cite book | last = Reeves| first = H. | title= L'evoluzione cosmica| publisher= Rizzoli–BUR| location = Milano |year=2000|id=ISBN 88-17-25907-1}}
* {{Cite book |last=Gribbin|first=John|last2=Gribbin|first2=Mary|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |idisbn=ISBN 978-0-300-09097-0| language =en}}
* {{Cite book | last = AA.VV | title= L'Universo - Grande enciclopedia dell'astronomia| editor = De Agostini| location = Novara |year=2002}}
* {{Cite book | last = Gribbin| first= J. | title= Enciclopedia di astronomia e cosmologia| editor = Garzanti| location = Milano |year=2005|id=ISBN 88-11-50517-8}}
* {{Cite book | last = Owen| first = W. |display-authors=etal | title= Atlante illustrato dell'Universo| editor = Il Viaggiatore| location = Milano |year=2006|id=ISBN 88-365-3679-4}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Звезда”