Новинска агенција — разлика између измена

.
м
(.)
{{Journalism sidebar}}
{{Spajanje|Новинска агенција}}
'''Новинска агенција''' ([[Новинска агенција]]) је посредничка информативна установа која властитим и изнајмљеним кадром, средствима везе и саобраћаја, свакодневно прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на кориштење домаћим и иностраним средствима информација (штампи, радију, телевизији), другим домаћим и иностраним корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама и установама).<ref>Leksikon novinarstva, Savremena administracija, 1979</ref> Постоје краће и сажетије дефиниције: „Новинска агенција је организација за сакупљање, обраду и дистрибуцију вијести, чији су производи намијењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијима масовне комуникације.<ref name="Jovanović">Jovanović N. i Lazarević D. (2008): Agencijsko novinarstvo,Fakultet političkih nauka u Beogradu</ref>{{rp|str. 7}}
{{Neprovereni seminarski}}
 
== Настанак и развој ==
'''Novinska agencija''' ([[Novinska agencija]]) je posrednička informativna ustanova koja vlastitim i iznajmljenim kadrom, sredstvima veze i saobraćaja, svakodnevno prikuplja informativni materijal iz matične zemlje i inostranstva i uz naplatu ga dostavlja na korištenje domaćim i inostranim sredstvima informacija (štampi, radiju, televiziji), drugim domaćim i inostranim korisnicima (državnim organima, privrednim, finansijskim, kulturnim i drugim organizacijama i ustanovama).<ref>Leksikon novinarstva, Savremena administracija, 1979</ref> Postoje kraće i sažetije definicije: „Novinska agencija je organizacija za sakupljanje, obradu i distribuciju vijesti, čiji su proizvodi namijenjeni novinama, časopisima, radiju, televiziji i drugim medijima masovne komunikacije.<ref>Jovanović N. i Lazarević D. (2008)str.7: Agencijsko novinarstvo,Fakultet političkih nauka u Beogradu</ref>
[[Шарл Луј Авас]] син државног чиновника и трговац, 1835. године у Паризу оснива агенцију за превођење најважнијих чланака који се појављују у страној штампи, намјењеним француским дипломатама. Проширио је информативну службу уз помоћ голубова писмоноша. Свакодневно је успјевао да добије податке о стању на лондонској берзи и да их прода париским новинама. Агенција Авас ће преко сто година задржати јаке позиције, не само у националном оквиру, већ и на свјетској сцени, а новембра 1846. њен власник ће бити одликован орденом Легије части. Агенција се одржала, али није добила насљеднике све до појаве телеграфа. Оне ће деценијама колоквијално бити називане „службе путем жице“.<ref name="Jovanović" />{{rp|str. 8}}
 
[[Телеграф]] су први патентирали Кук и Винстон у Енглеској 1837. године, међутим [[Семјуел Морзе]] је након три године патентирао телеграфски метод „тачка-црта“ ([[Морзеова азбука]]). [[Маја 1844.]] године довршава телеграфску линију између Балтимора и Вашингтона. Прва вијест пренесена том линијом јесте исход гласања у парламенту о питању граница Орегона, око којег су се спориле Сједињене Америчке Државе и Велика Британија.<ref>Gocini Đ.2001.str.141</ref>
{| align="right" class="infobox nowraplinks" style="{{float right}} width: 16em; text-align: center;"
|-
! style="background:#cdc8b8" |'''Teme vezane uz [[novinarstvo]]'''
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''Profesionalna pitanja'''
|-
|
[[Vijesti]]{{•}} [[Stil vijesti|Stil pisanja]]{{•}} [[Novinarska etika i standardi|Etika]]{{•}} [[Objektivnost (novinarstvo)|Objektivnost]]{{•}} [[Novinske vrijednosti|Vrijednosti]]{{•}}
[[Novinarski izvori|Izvori]]{{•}} [[Defamacija]]{{•}} [[Urednička nezavisnost]]{{•}} [[Novinarska škola|Obrazovanje]]{{•}} [[Popis članaka vezanih uz novinarstvo|Druge teme]]
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''Oblasti'''
|-
|[[Umjetničko novinarstvo|Kultura]]{{•}} [[Poslovno novinarstvo|Ekonomija]]{{•}} [[Ekološko novinarstvo|Ekologija]]{{•}} [[Modno novinarstvo|Moda]]{{•}} [[Medicinsko novinarstvo|Medicina]]{{•}} [[Znanstveno novinarstvo|Nauka]]{{•}} [[Političko novinarstvo|Politika]]{{•}} [[Prometno novinarstvo|Saobraćaj]]{{•}} [[Sportsko novinarstvo|Sport]]{{•}} [[Tehničko novinarstvo|Tehnika]]{{•}} [[Prognoza vremena|Vrijeme]]{{•}} [[Zabavljačko novinarstvo|Zabava]]
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''Žanrovi'''
|-
|
[[Građansko novinarstvo|Građansko]]{{•}}
[[Kolaborativno novinarstvo|Kolaborativno]]{{•}}
[[Gonzo novinarstvo|Gonzo]]{{•}}
[[Istraživačko novinarstvo|Istraživačko]]{{•}}
[[Kreativna publicistika|Književno]]{{•}}
[[Narativno novinarstvo|Narativno]]{{•}}
[[Novo novinarstvo|Novo]]{{•}}
[[Kolumnističko novinarstvo|Kolumnističko]]{{•}}
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''Društveni uticaj'''
|-
|
[[Sedma sila]]{{•}}
[[Sloboda štampe]]{{•}}
[[Infotainment]]{{•}}
[[Medijska pristranost]]{{•}}
[[Javni odnosi]]{{•}}
[[Žuto novinarstvo]]
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''[[Novinski mediji]]'''
|-
|
[[Novine]]{{•}}
[[Časopis]]i{{•}}
[[Novinska agencija|Novinske agencije]]{{•}}
[[Radiotelevizijsko novinarstvo|Radiotelevizija]]{{•}}
[[Online novinarstvo|Online]]{{•}}
[[Fotonovinarstvo]]{{•}}
[[Alternativni mediji]]
|-
! style="background:#cdc8b8" | '''Uloge'''
|-
|[[Novinar]]{{•}}
[[Reporter]]{{•}}
[[Urednik]]{{•}}
[[Kolumnist]]{{•}}
[[Politički komentator|Komentator]]{{•}}
[[Fotonovinarstvo|Fotograf]]{{•}}
[[Voditelj vijesti|Voditelj]]{{•}}
[[Meteorolog]]{{•}}
|-
|
----
{{navbar|Novinarstvo|nodiv=1}}
|}
 
Прва телеграфска линија која је отворена у Европи 1845. године, покрива 125 колометара између Париза и Руана, а шест година касније успостављена је веза преко Ламаша, између Калеа и Довера. Без телеграфа, свака вијест је била осуђена на дуга путовања. Нпр. Вијест о поразу Наполеона на Ватерлоу 1815. године, стигла је у Лондон након четири дана, док вијест о Наполеоновој смрти стигла је бродом до континента тек послије два мјесеца.
== Nastanak i razvoj ==
[[Šarl Luj Avas]] sin državnog činovnika i trgovac, 1835. godine u Parizu osniva agenciju za prevođenje najvažnijih članaka koji se pojavljuju u stranoj štampi, namjenjenim francuskim diplomatama. Proširio je informativnu službu uz pomoć golubova pismonoša. Svakodnevno je uspjevao da dobije podatke o stanju na londonskoj berzi i da ih proda pariskim novinama. Agencija Avas će preko sto godina zadržati jake pozicije, ne samo u nacionalnom okviru, već i na svjetskoj sceni, a novembra 1846. njen vlasnik će biti odlikovan ordenom Legije časti. Agencija se održala, ali nije dobila nasljednike sve do pojave telegrafa. One će decenijama kolokvijalno biti nazivane „službe putem žice“.<ref>Jovanović N. i Lazarević D. (2008)str.8</ref>
[[Telegraf]] su prvi patentirali Kuk i Vinston u Engleskoj 1837. godine, međutim [[Semjuel Morze]] je nakon tri godine patentirao telegrafski metod „tačka-crta“ ([[Morzeova azbuka]]). [[Maja 1844.]] godine dovršava telegrafsku liniju između Baltimora i Vašingtona. Prva vijest prenesena tom linijom jeste ishod glasanja u parlamentu o pitanju granica Oregona, oko kojeg su se sporile Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija. <ref>Gocini Đ.2001.str.141</ref>
Prva telegrafska linija koja je otvorena u Evropi 1845. godine, pokriva 125 kolometara između Pariza i Ruana, a šest godina kasnije uspostavljena je veza preko Lamaša, između Kalea i Dovera. Bez telegrafa, svaka vijest je bila osuđena na duga putovanja. Npr. Vijest o porazu Napoleona na Vaterlou 1815. godine, stigla je u London nakon četiri dana, dok vijest o Napoleonovoj smrti stigla je brodom do kontinenta tek poslije dva mjeseca.
 
Вијести су стизале до новина а затим и до читалаца за неколико сати. Прва вијест у Енглеској путем „жице“ 6.августа 1844. године, пратила је живот славних и моћних, наиме телеграмом из двора Виндзор јавност је обавијештена да је краљица Викторија добила сина.
Vijesti su stizale do novina a zatim i do čitalaca za nekoliko sati. Prva vijest u Engleskoj putem „žice“ 6.avgusta 1844. godine, pratila je život slavnih i moćnih, naime telegramom iz dvora Vindzor javnost je obaviještena da je kraljica Viktorija dobila sina.
 
Појава телеграфа и „провлачење“ подводних каблова означили су и почетак доба [[телекомуникација]], јер је први пут информација могла да путује брже, поузданије и сигурније од људи. Нагли раст значаја глобалне трговине условио је истовремено и јачање комерцијалне вриједности снажно растуће телеграфске размјене свјетских информација. Зато су велике међународне новинске агенције биле прва значајна форма глобалних медија, претеча мултинационалних (транснационалних) кампанија.<ref name="Jovanović" />{{rp|str. 9}}
Pojava telegrafa i „provlačenje“ podvodnih kablova označili su i početak doba [[telekomunikacija]], jer je prvi put informacija mogla da putuje brže, pouzdanije i sigurnije od ljudi. Nagli rast značaja globalne trgovine uslovio je istovremeno i jačanje komercijalne vrijednosti snažno rastuće telegrafske razmjene svjetskih informacija. Zato su velike međunarodne novinske agencije bile prva značajna forma globalnih medija, preteča multinacionalnih (transnacionalnih)kampanija.<ref>Jovanović N. i Lazarević D. (2008)str.9</ref>
Šest njujorških listova 1848. godine osniva agenciju Harbor njuz asosiješen ([[Harobour News Asociation]]), čiji će novinari u gradskoj luci Bostona dočekivati brodove iz Evrope sa vijestima iz tog dijela svijeta i slati ih telegrafom u Njujork. Ta agencija je prerasla u poznatu američku agenciju Asošijeted Pres ([[Associated Press - AP]]).
 
Шест њујоршких листова 1848. године оснива агенцију Харбор њуз асосијешен (-{[[Harobour News Asociation]]}-), чији ће новинари у градској луци Бостона дочекивати бродове из Европе са вијестима из тог дијела свијета и слати их телеграфом у Њујорк. Та агенција је прерасла у познату америчку агенцију Асошијетед Прес (-{[[Associated Press - AP]]}-).
U Berlinu 1848. godine direktor lokalnog telegrafskog društva [[Berhart Volf]], osniva prvu njemačku novinsku agenciju ([[Wolff Sches Telegraphen Burean]]). Za Volfa radi [[Paul Julius Rojter]], bivši direktor jedne berlinske izdavačke kuće, koji je narednih godina boravio u Parizu kod Avasa, a zatim u Londonu, gdje 1851. dobija nadzor nad vodenim telegrafskim kablom između Kalea i Dovera. Tako nastaje [[Reuter Telegraph Agency]] koja prenosi samo finansijske vijesti. Avas, Volf i Rojter će vladati sistemom prikupljanja i prenošenja vijesti i postaće obavezni partneri čitave periodične štampe.<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.9 Banja Luka</ref>
 
У Берлину 1848. године директор локалног телеграфског друштва [[Берхарт Волф]], оснива прву њемачку новинску агенцију (-{[[Wolff Sches Telegraphen Burean]]}-). За Волфа ради -{[[Paul Julius Rojter]]}-, бивши директор једне берлинске издавачке куће, који је наредних година боравио у Паризу код Аваса, а затим у Лондону, гдје 1851. добија надзор над воденим телеграфским каблом између Калеа и Довера. Тако настаје -{[[Reuter Telegraph Agency]]}- која преноси само финансијске вијести. Авас, Волф и Ројтер ће владати системом прикупљања и преношења вијести и постаће обавезни партнери читаве периодичне штампе.<ref name="Čokorilo" >Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, Banja Luka</ref>{{rp|str. 9}}
== Agencije ==
 
== Агенције ==
=== Agencija Frans Pres / AFP ===
Francuz [[Šarl Luj Avas]] vlasnik firme za prevod tekstova iz stranih novina 1835. godine svoje malo preduzeće pretvorio je u novinsku ageciju pojačanu dopisničkom mrežom. Dopisnici su Avasu bili potrebni jer novine sebi nisu finansijski mogle da priušte razvoj široke dopisničke mreže. Avasova ideja bila je prodati vijesti na tržištu. Tako je nastala prva novinska agencija u svijetu - Agencija Avas. Godine 1879. agencija postaje državno preduzeće, pored vijesti, Avas počinje da emituje i reklame. Agencija Avas i kompanije za reklamiranje „[[Societe Generale des Annonces]]“ spajaju se 1920. godine. U Londonu 1. avgusta 1940. pokrenuta je Francuska informativna agencija ([[Agenceferancaise d’ Information -AFI]]). Agencijski posao koji sada pripada državi, postaje Francuska informativna služba ([[OFI - Office Francais d’ Information]]). Pol Luj Bret u Alžiru, novembra 1942. pokreće Agenciju, a 5. marta 1944. godine prelazna vlada spaja OFI i Frans - Afriguwe i tako nastaje [[Agence Francaise de Presse]], agencija Avas je preimenovana u Agenciju Frans Pres sa većinskim državnim vlasništvom.<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.6 Banja Luka</ref>
 
=== Агенција Франс Прес / АФП ===
Француз [[Шарл Луј Авас]] власник фирме за превод текстова из страних новина 1835. године своје мало предузеће претворио је у новинску агецију појачану дописничком мрежом. Дописници су Авасу били потребни јер новине себи нису финансијски могле да приуште развој широке дописничке мреже. Авасова идеја била је продати вијести на тржишту. Тако је настала прва новинска агенција у свијету - Агенција Авас. Године 1879. агенција постаје државно предузеће, поред вијести, Авас почиње да емитује и рекламе. Агенција Авас и компаније за рекламирање -{„[[Societe Generale des Annonces]]“}- спајају се 1920. године. У Лондону 1. августа 1940. покренута је Француска информативна агенција (-{[[Agenceferancaise d’ Information -AFI]]}-). Агенцијски посао који сада припада држави, постаје Француска информативна служба (-{[[OFI - Office Francais d’ Information]]}-). Пол Луј Брет у Алжиру, новембра 1942. покреће Агенцију, а 5. марта 1944. године прелазна влада спаја ОФИ и -{Frans - Afriguwe}- и тако настаје -{[[Agence Francaise de Presse]]}-, агенција Авас је преименована у Агенцију Франс Прес са већинским државним власништвом.<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 6}}
 
=== AgencijaАгенција RojtersРојтерс (ReutersРеутерс) ===
[[Паул Јулијус фон Ројтер]] октобра 1851. године у лондонском Ситију отворио је канцеларију из које је емитовао берзанске котације измежу Лондона и Париза. Двије године раније Ројтерс је користио голубове који су преносили цијене са берзе између Ахена и Брисела. Сервис „голубља пошта“ трајао је годину дана док није успостављена телеграфска мрежа. Агенција је за кратко вријеме постала позната под именом [[Ројтерс]]. Постаје највећа на свијету новинска и ТВ агенција са 2498 уредника, новинара, фотографа и сниматеља у 198 бироа који „опслужују“ 150 земаља.<ref name="Jovanović" />{{rp|str. 17}}
[[Paul Julijus fon Rojter]] oktobra 1851. godine u londonskom Sitiju otvorio je kancelariju iz koje je emitovao berzanske kotacije izmežu Londona i Pariza. Dvije godine ranije Rojters je koristio golubove koji su prenosili cijene sa berze između Ahena i Brisela. Servis „golublja pošta“ trajao je godinu dana dok nije uspostavljena telegrafska mreža. Agencija je za kratko vrijeme postala poznata pod imenom [[Rojters]]. Postaje najveća na svijetu novinska i TV agencija sa 2498 urednika, novinara, fotografa i snimatelja u 198 biroa koji „opslužuju“ 150 zemalja.<ref>Jovanović N. i Lazarević D. (2008)str.17</ref>
 
=== AsošijetedАсошијетед PresПрес (AssociatedАссоциатед PressПресс - APАП) ===
[[Ассоциатед Пресс|АП]] - је америчка мултинационална непрофитна новинска агенција основана у Њујорку маја 1848. године под именом -{[[Harbor News Association]]}- као непрофитна кооперативна новинска служба, настала спајањем шест листова. Новинари су чекали бродове у луци у Бостону и од путника сазнавали актуелне информације. Агенција је посједовала једрењак којим су путовале трговачке информације из Европе. Ова свјетска новинска агенција снадбијева више од милијарду људи сваког дана вијестима, фотографијама, графиконима, аудио и видео снимцима. АП емитује информације на пет страних језика: енглеском, њемачком, холандском, шпанском и француском. АП је добитница 47 Пулицерових награда у више категорија, док је за фотографију добила 28 награда. АП од 2006. године користи YоуТубе, а две године касније покреће свој мултимедијални информативни портал под називом -{[[AP Mobile News Network]]}-.<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 11}}
[[Associated Press|AP]] - je američka multinacionalna neprofitna novinska agencija osnovana u Njujorku maja 1848. godine pod imenom [[Harbor News Association]] kao neprofitna kooperativna novinska služba, nastala spajanjem šest listova. Novinari su čekali brodove u luci u Bostonu i od putnika saznavali aktuelne informacije. Agencija je posjedovala jedrenjak kojim su putovale trgovačke informacije iz Evrope. Ova svjetska novinska agencija snadbijeva više od milijardu ljudi svakog dana vijestima, fotografijama, grafikonima, audio i video snimcima. AP emituje informacije na pet stranih jezika: engleskom, njemačkom, holandskom, španskom i francuskom. AP je dobitnica 47 Pulicerovih nagrada u više kategorija, dok je za fotografiju dobila 28 nagrada. AP od 2006. godine koristi YouTube, a dve godine kasnije pokreće svoj multimedijalni informativni portal pod nazivom [[AP Mobile News Network]] <ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.11 Banja Luka</ref>
 
=== Новинска агенција Русије ===
=== Novinska agencija Rusije ===
Новинска агенција Русије убраја се међу пет највећих свјетских новинских агенција, настала је у јануару 1992. године након распада Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Агенција је у другом дијелу назива задржала име телеграфске агенције Совјетског Савеза ([[ТАСС]]) као препознатљиво име у информативном свијету, а испред додала [[ИТАР]] (Информативно телеграфска агенција Русије). Претеча ТАСС-а а потом ИТАР ТАСС-а настао је почетком 20. вијека када су три министарства - финансија, унутрашњих и спољних послова покренула иницијативу за формирање прве званичне новинске агенције тадашње Русије. У јулу 1904. године основана је Санктпетербуршка телеграфска агенција ([[СПТА]]) која је почела да ради 1. септембра 1904. године. СПТА је 1914. године „прекрштена“ у Петроградску телеграфску агенцију (ПТА). ПТА је централни информативни орган Совјета народних комесара Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике. Годину дана касније 7. септембра 1918. године од ПТА и Бироа за штампу РСФСР формирана је руска телеграфска агенција ([[ПОСТА]]).<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 12}}
Novinska agencija Rusije ubraja se među pet najvećih svjetskih novinskih agencija, nastala je u januaru 1992. godine nakon raspada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Agencija je u drugom dijelu naziva zadržala ime telegrafske agencije Sovjetskog Saveza ([[TASS]]) kao prepoznatljivo ime u informativnom svijetu, a ispred dodala [[ITAR]] (Informativno telegrafska agencija Rusije). Preteča TASS-a a potom ITAR TASS-a nastao je početkom 20. vijeka kada su tri ministarstva - finansija, unutrašnjih i spoljnih poslova pokrenula inicijativu za formiranje prve zvanične novinske agencije tadašnje Rusije. U julu 1904. godine osnovana je Sanktpeterburška telegrafska agencija ([[SPTA]]) koja je počela da radi 1. septembra 1904. godine. SPTA je 1914. godine „prekrštena“ u Petrogradsku telegrafsku agenciju (PTA). PTA je centralni informativni organ Sovjeta narodnih komesara Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike. Godinu dana kasnije 7. septembra 1918. godine od PTA i Biroa za štampu RSFSR formirana je ruska telegrafska agencija ([[POSTA]]).<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.12 Banja Luka</ref>
 
=== Новинска агенција Синхуа (Кина) ===
Кинеска Новинска агенција [[Синхуа]] ([[Нова Кина]]) убраја се међу пет глобалних агенцијских мултимедијалнх магната. Агенција дјелује од 1937. док је њен претходник агенција [Црвена Кина], основана у новембру 1931. године. Централна агенција налази се у Пекингу, броји више од 7000 запослених и око 1500 дописништава у највећим кинеским градовима и 150 широм свијета. Има дописнике у више од 100 земаља и пет регионалних канцеларија које емитују вијести директно, без слања у централу. Агенција има унутрашњу, спољашњу, редакцију за иностранство, спортску, фото, документација, информативни и мрежни центар одакле дневно шаљу 400 000 карактера. Исто толико шаљу и у иностранство на седам језима. Синхуа посједује Институт за истраживачко новинарство и новинарску школу.<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 13}}
 
=== Агенција Авала ===
=== Novinska agencija Sinhua (Kina) ===
Прву Југословенску новинску агенцију [[Телеграфска агенција Авала|Авала]] сновао је француски новинар [[Албер Мусе]] (Албрт Муссет) септембра 1919. године у Београду, уз одобрење владе Краљевине СХС. Први координатор агенције био је [[Риста Марјановић]] (1885-1969) наш први новински фото-репортер, а први сарадници били су французи Де Кок и Гастон Кастеран а уз њих и наш новинар Манојло Озреновић. Године 1924. Авала основа сопствену редакцију а исте године оснива и привредну службу за бежични пријем и слање финансијских, берзанских и трговачких информација домаћим корисницима. Уговором између Министарства унутрашњих послова и агенције Авас, Ројтерс и АТЦ (Берн) обезбијеђено је да Авала сервисе ових агенција прима искључиво за земљу и доставља домаћим претплатницима на српскохрватском и словеначком језику. Тако је укинута монополска контрола њемачке агенције Волф на Авалом. Авала је набавила мању радио-станицу којом је себи припојила мале приватне агенције Југорадио и Око (Београд) као и Војводина (Нови Сад). Почетком 1927. године Авала прелази у надлежност Одсека за штампу Министарства иностраних послова, а тиме и на државни буџет. Године 1929. Авала је претворена у акционарско друштво и држава је посједовала 90%, а југословенски листови 10% акција. Агенција Авала 6. јуна 1941. године ликвидирана је од стране њемачког окупатора, а њене просторије, техничку и дио персонала припојио својој агенцији ДНБ.<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 14}}
Kineska Novinska agencija [[Sinhua]] ([[Nova Kina]]) ubraja se među pet globalnih agencijskih multimedijalnh magnata. Agencija djeluje od 1937. dok je njen prethodnik agencija [Crvena Kina], osnovana u novembru 1931. godine. Centralna agencija nalazi se u Pekingu, broji više od 7000 zaposlenih i oko 1500 dopisništava u najvećim kineskim gradovima i 150 širom svijeta. Ima dopisnike u više od 100 zemalja i pet regionalnih kancelarija koje emituju vijesti direktno, bez slanja u centralu. Agencija ima unutrašnju, spoljašnju, redakciju za inostranstvo, sportsku, foto, dokumentacija, informativni i mrežni centar odakle dnevno šalju 400 000 karaktera. Isto toliko šalju i u inostranstvo na sedam jezima. Sinhua posjeduje Institut za istraživačko novinarstvo i novinarsku školu.<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.13 Banja Luka</ref>
 
=== Агенција Тањуг ===
[[Тањуг]] је основан у новембру 1943. године у Јајцу с циљем да вијерно презентује свијету шта се то код нас збива и да упозна читаоце шта се збива у свијету. Оснивач Тањуга био је [[Моша Пијаде]], који му је дао име а први директор био је [[Владислав Рибникар]]. Почео је да ради уз помоћ малог трофејног предајника и гештентера (машином за умножавање) у лошем стању и раштимоване писаће машине. Тањиг је прва новинска агенција настала у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Прва редакција радила је углавном у шуми. Први задатак Тањуга је био да преко радио-телеграфских емисија обавијести вијет о свему што се збивало на Другом засиједању АВНОЈА у Јајцу. Агенција је од самог почетка била под снажним утицајем совјетске агенције ТАСС. Тањуг је преко Москве емитовао у свијет шта се дешава у Југославији. Прва радио станица која је објавила информацију о оснивању Тањуга био је ББЦ. Прва агенција Тањуга почела је да ради у Јајцу, да би преко Дрвара, Виса, Барија и Ваљева, септембра 1944. године стигла у Аранђеловац. Средином седамдесетих Тању је био једна од најпоузданијих новинских агенција у свијету. Током ратова на простору СФРЈ Тањуг је прекршио основна правила агенцијског извјештавања. Распадом СФРЈ распао се и Тањуг, тако да су новинске агенције у новонасталим државама настале из Тањуга. У Републици Српској основана је [[СРНА]] (Српска новинска агенција), у Хрватској [[ХИНА]] (Хрватска извјештајна новинска агенција), у ФБИХ [[ФЕНА]] (Федерална новинска агенција), у Црној Гори [[МИНА]], у Словенији [[СТА]] (Словенска тискова агенција), у Македонији [[МИА]] (Македонска информативна агенција).<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 17-22}}
 
=== Српска новинска агенција - СРНА ===
=== Agencija Avala ===
[[СРНА|СРНА]] а.д. Бијељина основана је 7. априла 1992. године као [[Српска новинска агенција СРНА]], а одлуком Владе Републике Српске 27. марта 2008. године добила је свој садашњи назив. Агенција СРНА пружа корисницима својих сервиса цјеловито и брзо извјештавање. СРНА има 12 информативних сервиса којима прати збивања у Републици Српској, Федерацији БиХ, Србији, Црној Гори и осталим земљама региона, ЕУ, Русији и свијету. Посједује посебан сервис који се бави ауторским текстовима, као и сервис на енглеско језику. Осим писаног, СРНА има и фото-сервис и фоно-сервис. Ова два сервиса заокружују и надопуњују новинарске форме Агенције, али представљају и специфичне цјелине које пружају корисницима посебну информацију. Агенција има најјачу дописничку мрежу у Републици Српској, Федерацији БиХ, као и дописнике у Србији, Црној Гори и региону, те у значајним европским центрима. Сједиште Агенције налази се у Бијељини. Чланица је [[Асоцијације балканских агенција - АБНА]].<ref name="Čokorilo" />{{rp|str. 27-28}}
Prvu Jugoslovensku novinsku agenciju [[Телеграфска агенција Авала|Avala]] snovao je francuski novinar [[Alber Muse]] (Albrt Musset) septembra 1919. godine u Beogradu, uz odobrenje vlade Kraljevine SHS. Prvi koordinator agencije bio je [[Rista Marjanović]] (1885-1969) naš prvi novinski foto-reporter, a prvi saradnici bili su francuzi De Kok i Gaston Kasteran a uz njih i naš novinar Manojlo Ozrenović. Godine 1924. Avala osnova sopstvenu redakciju a iste godine osniva i privrednu službu za bežični prijem i slanje finansijskih, berzanskih i trgovačkih informacija domaćim korisnicima. Ugovorom između Ministarstva unutrašnjih poslova i agencije Avas, Rojters i ATC (Bern) obezbijeđeno je da Avala servise ovih agencija prima isključivo za zemlju i dostavlja domaćim pretplatnicima na srpskohrvatskom i slovenačkom jeziku. Tako je ukinuta monopolska kontrola njemačke agencije Volf na Avalom. Avala je nabavila manju radio-stanicu kojom je sebi pripojila male privatne agencije Jugoradio i Oko (Beograd) kao i Vojvodina (Novi Sad). Početkom 1927. godine Avala prelazi u nadležnost Odseka za štampu Ministarstva inostranih poslova, a time i na državni budžet. Godine 1929. Avala je pretvorena u akcionarsko društvo i država je posjedovala 90%, a jugoslovenski listovi 10% akcija. Agencija Avala 6. juna 1941. godine likvidirana je od strane njemačkog okupatora, a njene prostorije, tehničku i dio personala pripojio svojoj agenciji DNB.<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.14 Banja Luka</ref>
 
 
=== Agencija Tanjug ===
[[Tanjug]] je osnovan u novembru 1943. godine u Jajcu s ciljem da vijerno prezentuje svijetu šta se to kod nas zbiva i da upozna čitaoce šta se zbiva u svijetu. Osnivač Tanjuga bio je [[Moša Pijade]], koji mu je dao ime a prvi direktor bio je [[Vladislav Ribnikar]]. Počeo je da radi uz pomoć malog trofejnog predajnika i geštentera (mašinom za umnožavanje) u lošem stanju i raštimovane pisaće mašine. Tanjig je prva novinska agencija nastala u okupiranoj Evropi u Drugom svjetskom ratu. Prva redakcija radila je uglavnom u šumi. Prvi zadatak Tanjuga je bio da preko radio-telegrafskih emisija obavijesti vijet o svemu što se zbivalo na Drugom zasijedanju AVNOJA u Jajcu. Agencija je od samog početka bila pod snažnim uticajem sovjetske agencije TASS. Tanjug je preko Moskve emitovao u svijet šta se dešava u Jugoslaviji. Prva radio stanica koja je objavila informaciju o osnivanju Tanjuga bio je BBC. Prva agencija Tanjuga počela je da radi u Jajcu, da bi preko Drvara, Visa, Barija i Valjeva, septembra 1944. godine stigla u Aranđelovac. Sredinom sedamdesetih Tanju je bio jedna od najpouzdanijih novinskih agencija u svijetu. Tokom ratova na prostoru SFRJ Tanjug je prekršio osnovna pravila agencijskog izvještavanja. Raspadom SFRJ raspao se i Tanjug, tako da su novinske agencije u novonastalim državama nastale iz Tanjuga. U Republici Srpskoj osnovana je [[SRNA]] (Srpska novinska agencija), u Hrvatskoj [[HINA]] (Hrvatska izvještajna novinska agencija), u FBIH [[FENA]] (Federalna novinska agencija), u Crnoj Gori [[MINA]], u Sloveniji [[STA]] (Slovenska tiskova agencija), u Makedoniji [[MIA]] (Makedonska informativna agencija).<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.17,18,19,20,21,22 Banja Luka</ref>
 
 
=== Srpska novinska agencija - SRNA ===
[[СРНА|SRNA]] a.d. Bijeljina osnovana je 7. aprila 1992. godine kao [[Srpska novinska agencija SRNA]], a odlukom Vlade Republike Srpske 27. marta 2008. godine dobila je svoj sadašnji naziv. Agencija SRNA pruža korisnicima svojih servisa cjelovito i brzo izvještavanje. SRNA ima 12 informativnih servisa kojima prati zbivanja u Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim zemljama regiona, EU, Rusiji i svijetu. Posjeduje poseban servis koji se bavi autorskim tekstovima, kao i servis na englesko jeziku. Osim pisanog, SRNA ima i foto-servis i fono-servis. Ova dva servisa zaokružuju i nadopunjuju novinarske forme Agencije, ali predstavljaju i specifične cjeline koje pružaju korisnicima posebnu informaciju. Agencija ima najjaču dopisničku mrežu u Republici Srpskoj, Federaciji BiH, kao i dopisnike u Srbiji, Crnoj Gori i regionu, te u značajnim evropskim centrima. Sjedište Agencije nalazi se u Bijeljini. Članica je [[Asocijacije balkanskih agencija - ABNA]].<ref>Čokorilo R.(2013):Agencijsko novinarstvo, hrestomatija, str.27,28 Banja Luka</ref>
 
== Reference ==
{{reflist}}
 
== LiteraturaЛитература ==
* Лексикон новинарства, Савремена администрација, 1979.
* Leksikon novinarstva, Savremena administracija, 1979.
* Чокорило Р.(2013): ''Агенцијско новинарство'', хрестоматија, Бања Лука
* Čokorilo R.(2013): ''Agencijsko novinarstvo'', hrestomatija, Banja Luka
* Јовановић Н. и Лазаревић Д. (2008): ''Агенцијско новинарство'', Факултет политичких наука у Београду
* Jovanović N. i Lazarević D. (2008): ''Agencijsko novinarstvo'', Fakultet političkih nauka u Beogradu
 
== SpoljašnjeСпољашње vezeвезе ==
* [http://www.reuters.com/ Reuters International]
<!--* [http://factfinder2.census.gov/faces/nav/jsf/pages/index.xhtml#none -{United States Census Bureau}-]-->
* [http://ap.org/ Associated Press]
* [http://www.xinhuanet.com/english/china/ www.xinhuanet.com]
* [http://www.srna.rs/ www.srna.rs]
 
[[Категорија:NovinskeНовинске agencijeагенције| ]]