'''Качаничка клисура''' се налази на крајњем југу [[Јужна Србија|југу Србије]] ([[Косово и Метохија|АП Косово и Метохија]]) и кроз њу протиче река [[лепенац|река Лепенац]]. Простире се у дужини од 24 km од самог [[Качаник]]а до пограничног места [[Ђенерал Јанковић]], између [[Шар-планина|Шар планине]] и [[Скопска Црна Гора|Скопске Црне Горе]]. Њене стрме падине су прекривене [[Шумашума|шумом]] и састављене су од [[кречњак]]а и [[Шкриљцишкриљци|шкриљаца]]. Сама клисура представља некадашњу језероузину односно везу [[Језеројезеро|језера]] која су некада постојала у [[Косовски басен|Косовском басену]]. Данас кроз клисуру пролазе [[магистрални пут]] и [[Железничка пруга|пруга]] који, преко [[Косово|Косова]] и [[Рашка област|Рашке]], повезују [[Западна Морава|Западноморавску]] ([[Краљево]]) [[долина|долину]] са [[Вардар]]ском ([[Скопље]]), као и алтернативну везу [[Јужна Морава|Јужноморавске долине]] ([[Ниш]]) са Вардарском.
Током [[Велики турски рат|Великог Бечког рата]] [[1699]]. године, [[Османско царство|Отоманске снаге]] су у клисури потукле војску [[Аустријско царство|Аустријског царства]], што је остало забележено у [[списак српских епских народних песама|народној поезији]]. Овај пораз Аустријског царства је био један од покретача [[Велике сеобе Срба]].
